Svaka vlast seče ambasadore
Cinici kažu da naprednjaci nemaju dovoljno pristojnih ljudi koji govore bar engleski jezik pa neke diplomate i ostavljaju na funkcijama.
Poslednji ukazi o opozivu ambasadora doveli su do neuobičajenih reakcija bilo smenjenih diplomata, bilo dela javnosti koja potpomognuta pojedinim medijima tvrdi da se dešava nesvakidašnja čistka u srpskoj diplomatiji. Međutim, smene po političkoj liniji u srpskoj diplomatiji dešavale su se i ranije, pa je i većina sadašnjih ambasadora postavljena posle dolaska novih vlasti, koja je po pravilu sprovela svoju "seču" ambasadora.
Ipak, da sadašnji režim nije požurio da smeni neke ambasadore koji su realno imali osnova da strahuju da će biti prvi za odstrel, govori i primer da je u glavnoj evropskoj prestonici, Berlinu i dalje ambasador Srbije Ivo Visković kojeg je kao nestranačku ličnost kandidovala Demokratska stranka, a da Srbiju u SAD predstavlja Vladimir Petrović, član DS-a. Petrovića za ambasadora u Vašingtonu kod novih vlasti preporučuje i to što je zet savetnika predsednika Srbije Olivera Antića i dobar prijatelj bivšeg šefa diplomatije Vuka Jeremića, za kojeg naprednjaci ne kriju da bi ga voleli u svojim redovima.
Ostali su na ambasadorskim funkcijama i neki za koje se zna da su na pomenutim funkcijama imenovani po partijskom ključu bivše vlasti poput Ane Hrustanović (Italija), Dušana Spasojevića (Turska), Radmile Hrustanović (Slovačka), Milice Čubrilo-Filipović (Tunis), Milana St. Protić (Švajcarska)...
Neki cinici kažu da to što naprednjaci nisu posegli tako brzo za praksom svojih prethodnika i u "beli svet na beli hleb" poslali svoje ljude, ne leži u njihovoj državničkoj doslednosti, već u prostoj činjenici da nemaju dovoljno pristojnih ljudi koji govore bar engleski jezik.
Još u oktobru prošle godine mediji koji su bliski Demokratskoj stranci najavili su da će novi režim sprovesti najveću čistku u diplomatiji i da će čak 33 diplomata biti povučeno sa svojih funkcija!
To se nije desilo, pogotovu ne u takvom obimu. Tek ovih dana se zaređao nešto duži spisak smenjenih ambasadora, pa su opozvani ambasadori Srbije u Danskoj Vida Ognjenović, u sedištu UN u Ženevi Uglješa Zvekić i u BiH Ninoslav Stojadinović.
Nešto ranije predsednik države je ukazom opozvao Nedu Maletić iz Australije i Milovana Božinovića iz Austrije, a među prvim "žrtvama" bili su predstavnici Srbije u Ruskoj Federaciji Jelica Kurjak i u Francuskoj Dušan Bataković, mada u slučaju nekadašnjeg savetnika Borisa Tadića "Vesti" imaju informaciju da je lično, iz zdravstvenih razloga, tražio da ga povuku.
Dugogodišnji diplomata, a sada u penziji Simeon Pobulić, kaže da smene ambasadora po partijskoj liniji doprinose lošoj slici Srbije u svetu, pogotovu u diplomatskim krugovima.
- Istina je, ali ne mogu da ih imenujem, imamo neke ambasadore i to ne u malim zemljama, već u značajnim i uticajnim, koje ja ne bih postavio ni za portira u zgradi ambasade. Prethodni režim je napravio nekoliko greška, pod pritiskom šarolike koalicije, pa su se u ambasadore slali ljudi kojima u diplomatiji nije bilo mesto. Bilo je toga i u socijalizmu - priznaje Pobulić.
|
Ima i napredovanja
Slučaj Protić
|
Možda od svih posle petooktobarskih slučajeva novoimenovanih ambasadora-političara najviše fascinira istrajnost Milana St. Protića. Čovek koji je posle šestomesečnog boravka u Vašingtonu u svojstvu ambasadora SRJ brzopotezno opozvan kao nevičan, pa i nedostojan diplomatiji, imenovan je novembra 2008. za ambasadora u Švajcarskoj. Njegovo ime nije bilo među prvima koje bi sadašnja vlast želela da vrati u Beograd. Možda je razlog i u Protićevom stavu koji ide naruku sadašnjoj pregovaračkoj poziciji zvaničnog Beograda kada se radi o Kosovu i Metohiji.
