Dvorac koji je narod prokleo

Ne zna se tačan podatak kada je počela izgradnja dvorca u Takovu koji je trebalo da bude poklon naroda ovog kraja kraljici Dragi i kralju Aleksandru Obrenoviću, ali se zna da je dvorac oduvek bio kamenčić u konduri naroda koji ih je žuljao od 1902. godine kada je završen, pa do današnjih dana kada Takovci očekuju da nekada velelepno zdanje izgrađeno kulukom naroda bude obnovljeno.

Izgradnja letnjikovca Obrenovića mogla je da bude takovska bajka, ali postala je tragična priča. Ideja o zidanju dvorca potekla je od tadašnjeg okružnog načelnika Jovana Šurdulovića. Zdanje u Takovu počeo je da gradi zarad lične koristi i dodvoravanja kraljevskom paru i to, kako je upamćeno u narodu, kulukom zbog čega su proklinjani i on, i dvorac i Obrenovići. Na kraju, kletve naroda koji je mukom gradio dvorac su se i obistinile - kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni su 29. maja 1903, Šurdulović je oslepeo i umro je u najvećim mukama, a dvorac je prvo potpuno opljačkan, a zatim je i izgoreo u velikom požaru. Tadašnji takovski paroh Stanojlo Kovačević, zapisao je u svom dnevniku.

"Narod je teran i danju i noću. I majstori su radili i danju i noću sve dok taj pusti dvorac nije završen. Strašne kletve su tada pale na kralja, njegovu porodicu i taj dvor, kao i na sve one koji su odobravali da se zida."

Narod takovskog kraja prolio je mnogo znoja tokom gradnje dvorca, ali kraljevski par nijednom nije prenoćio u njemu. Mada je planirano da Draga i Aleksandar Obrenović noć provedu u dvorcu u Takovu, po želji kraljice, prenoćili su u selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u kući kraljičinog dede vojvode Nikole Lunjevice, a u Takovo su stigli tek sutradan što je označeno i pucnjima iz topova. Nakon svečanog ručka o kome se dugo u Takovu prepričavalo, predveče su kraljica Draga i kralj Aleksandar otputovali u Beograd što im Takovci nikada nisu oprostili.

Poseta dvorcu bio je i poslednji dolazak kraljevskog para u Takovo, jer su već sredinom sledeće godine ubijeni u majskom prevratu.
Takovci misle da je vreme da dvorac ponovo bude izgrađen, ali ne kulukom. O obnovi se dosad mnogo puta govorilo kao o gotovoj stvari, a poslednji put u maju 2009. kada su se, kako je tada obnarodovano zajedničkim saopštenjem, tadašnji predsednik opštine Dražimir Marušić i vlasnik kompanije Takovo Rodoljub Drašković dogovorili o rekonstukciji. Mnogi su tada u mašti već videli obnovljeni letnjikovac koji je svojevremeno austrijski putopisac Feliks Kanic opisao kao zdanje podignuto u stilu najlepših evropskih dvoraca sa 36 soba, salonom, bilijar salom, salonom za kartanje...

Veljko Todorović, predsednik mesne zajednice Takovo, kaže da bi Takovci voleli da dvorac bude završen do 2015. kada se obeležava dva veka otkad je Miloš Obrenović ispod Takovskog grma podigao Drugi srpski ustanak.

- U međuvremenu je, nažalost, preminuo predsednik opštine Dražimir Marušić koji je bio veliki zagovornik ideje o obnavljanju dvorca Aleksandra Obrenovića u Takovu i od tada, a to je bilo pre dve godne, vlasnik kombinata Takovo Rodoljub Drašković više se nikada nije oglasio o tome. Od smrti predsednika Marušića svi ćute o mogućnosti obnove dvorca, pa i sadašnji predsednik Milisav Mirković - kaže Todorović.

Takovo je danas veliko gradilište jer će baš kroz ovo mesto proći dugo očekivani autoput Beograd-Južni Jadran, ali meštani bi voleli da uporedo sa izgradnjom važne saobraćajnice, čija je trasa na svega 150 do 200 m od Spomen-kompleksa, počne i obnova dvorca. Miroslav Pavlović, 75-godišnji Takovac, pamti dan kad je izgoreo letnjikovac Obrenovića.

- To je bilo neku godinu nakon Drugog svetskog rata. Iskren da budem, i meštani su dosta doprineli da od dvorca ne ostane ništa jer su ga prvo između dva rata opljačkali, tako da se i danas u domaćinstvima u selima ovog kraja mogu naći predmeti iz dvorca, a potom je i zapaljen. Neki kažu da su dvorac zapalili oni koji nisu voleli srpske dinastije, a posebno Obrenoviće, a drugi da su ga zapalili čobani koji su tu palili vatru i grejali se. Mislim da su letnjikovac stvarno zapalili čobani koji su čuvali stoku oko dvorca. Bilo kako bilo, krajnje je vreme da dvorac bude obnovljen i da bude na ponos takovskom kraju - smatra Pavlović.

Istoričar umetnosti iz Gornjeg Milanovca Radoš Gačić kaže da su na osnovu planova dvorca, sačuvanih u bečkim arhivima, urađeni skoro svi projekti za obnovu.

- Već godinama niko ništa ne čini da se ovaj plan ostvari iako smo praktično na pragu obeležavanja dva veka od podizanja Drugog srpskog ustanka. Rekonstrukcijom ovog zdanja opština Gornji Milanovac obogatila bi turističku ponudu, posebno ako se ima u vidu da će za dve-tri godine biti završen autoput čime bi Spomen-kompleks postao mnogo pristupačniji i turistima iz inostranstva - zaključuje Gačić.