Mladi više ne veruju Briselu
Da li je Evropska unija na putu da u Srbiji postane samo mrtvo slovo na papiru? Jer, briselska bajka u koju je nekada verovalo gotovo 73 odsto stanovništva, danas je za većinu postala noćna mora, pa poslednja istraživanja Kancelarije za evropske integracije pokazuju da tek 41 odsto Srba podržava ulazak u EU, a najveći otpor prema Briselu pokazuju mladi, pišu beogradske Večernje novosti.
Evropsku priču tek čeka pad popularnosti, ako se u obzir uzmu rezultati istraživanja Cesida, po kojem su mladi u Srbiji najveći protivnici ulaska u EU! Među učenicima i studentima je čak 53,6 odsto onih koji su izrazito protiv toga da Srbija postane član Unije, a po istom istraživanju o integracijama sa Briselom naročito negativno mišljenje imaju Beograđani.
"To je pouzdan znak da se Srbija otrežnjuje od teških zabluda da je EU taj poželjni cilj kome treba da teži", smatra Slobodan Samardžić, profesor na Fakultetu političkih nauka na predmetu evropski odnosi i Evropska unija.
Za NATO samo 13,6 odstoKada je reč o glasačima, prema istraživanju Cesida, očekivano najviše onih koji su glasali za Preokret (LDP) je i za članstvo u EU - 72,4 odsto, a slede birači DS - 70,7 odsto. Najviše evroskeptika, opet očekivano, jeste među glasačima Dveri 81,3 i SRS 65,9 odsto. Prema istom istraživanju, za ulazak u NATO je svega 13,6 odsto građana. |
Otpor mladih prema sistemu EU nije samo srpski “brend”. I u zapadnim medijima se sve više piše o dolasku “izgubljenih generacija”, mladih ljudi koji su postali svesni da ne mogu da očekuju bolju budućnost. Od 90 miliona mladih u EU, po zvaničnim podacima za koje mnogi tvrde da su ulepšani, čak 20 miliona ne samo da su bez posla, nego nisu ni u obrazovnom sistemu, niti pohađaju određeni vid obuke za posao. Nezaposlenost među mladima u pojedinim državama ide i preko 40 odsto, a poražavajući je i podatak da od onih koji nešto i rade skoro 50 odsto ima privremeno zaposlenje.
"Ekonomska kriza je svuda, s tim da mi u Srbiji imamo i ucene oko Kosova i ostale političke pritiske. Siguran sam da je stvarna podrška evropskim integracijama još manja i da se ona kreće između 15 i 20 odsto. U tu grupu spadaju slepi zaljubljenici u EU, ali i nacionalne manjine čije su matične države već u Uniji ili teže ka njoj", objašnjava Samardžić.
Postavlja se pitanje kako je moguće da u momentu kada popularnost EU opada, gotovo sve parlamentarne partije i dalje kao osnovni politički cilj imaju upravo integracije sa Briselom? Čak i pojedini političari u Srbiji izjavljuju da će nastaviti da zemlju vode u Evropu, čak i ako narod nije većinski za tu ideju.
Ucene iz BriselaMeđu onima koji su protiv EU, 14 odsto ispitanih svoj stav objašnjava utiskom da bi članstvo Srbiji donelo više štete nego koristi, 13 odsto se tako oseća zbog pritisaka i ucena koje Srbiji dolaze iz EU, 13 odsto je revoltirano činjenicom da su neke od država EU učestvovale u bombardovanju Srbije, 11 odsto naprosto ne voli EU, a devet odsto smatra da će se u Srbiji ako uđe u EU živeti lošije. Podrška procesu evrointegracija je inače za šest meseci, budući da je prethodno istraživanje rađeno u junu prošle godine, opala za osam odsto, dok je broj onih koji su eksplicitno protiv EU porastao za šest odsto. |
"To je zato što pored raznih NVO organizacija, jedino još naše političke elite imaju korist od evropskih integracija. U pitanju je obična demagogija, u koju i oni sami ne veruju, ali ih to ne sprečava da zbog svog interesa narodu obećavaju svetlu budućnost u EU. Ta priča je možda mogla da pije vodu do pre pet godina, ali je sada potpuno nerealna. Ljude je sve teže prevariti. U Srbiji je spušten tonus evropropagande, ali je poražavajuće što i nova vlada nastavlja sa pogubnom nacionalnom politikom da Evropa nema alternativu", ističe Samardžić.
S druge strane, direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević objašnjava da pad popularnosti EU nije samo trend u Srbiji, već i na celom Starom kontinentu i da je poslednje istraživanje kod nas rađeno u nedelji oslobađajućih presuda Gotovini, Markaču i Haradinaju.
"Takođe, ono je usledilo i neposredno posle sprovođenja odluke o otvaranju punktova na administrativnim prelazima centralne Srbije i Kosova. Važno je što čak 66 odsto ispitanih podržava reforme koje je neophodno da sprovedemo ne samo radi ulaska u EU, već pre svega da bismo bolje živeli", kaže Pajević.
Prema Pajovićevim rečima, građani Srbije i pored pada podrške integracijama i opšte ekonomske krize, Evropsku uniju i dalje vide kao put ka boljoj budućnosti mladih, lakšem zapošljavanju i mogućnošću da putuju gde žele.
