Spiskali pet miliona evra
Analiza koju je nadležno Ministarstvo trgovine sprovelo o radu 27 ekonomskih diplomata rezultirala je odlukom da njih petoro, poslatih u zemlje regiona Balkana, na polovini mandata spakuje kofere za povratak kući.
Ovaj potez, koji je pre pola godine najavio ministar trgovine Rasim Ljajić, usledio je posle detaljne provere o učinku ovih za državu skupih "ambasadora ekonomije", koje je javnost doživela kao "dobro udomljene partijske kadrove".
U donošenju ovakve odluke ministarstvo se rukovodilo prvenstveno kriterijumom rezultata rada, jer se pokazalo da neki od ekonomskih ambasadora nisu uradili baš ništa. Pažljivim analiziranjem ustanovljeno je i da Srbiji nisu potrebne ekonomske diplomate u zemljama u kojima nema potencijala za saradnju.
Zato se nameće i pitanje kojim se kriterijumima rukovodio tada ministar ekonomije, danas finansija Mlađan Dinkić kada je u jeku svetske ekonomske krize, dok su bogate zemlje gasile diplomatska predstavništva, promovisao 27 odabranih među 326 prijavljenih kandidata.
Mada zvaničnih podataka iz državnih organa nema, govorilo se da je cena boravka ekonomskih diplomata tokom dve godine boravka u evropskim i po nekoj svetskoj destinaciji, podrazumevala osim prosečne mesečne zarade od 3.000 evra, troškove stanovanja, školovanja dece i druge prinadležnosti od minimum 2.000 evra. Tako samo na mesečnom nivou jedna ekonomska ekselencija košta 5.000 evra, pa najprostija računica pokazuje da su godišnje trošili samo na te prinadležnosti 1,62 miliona, što je skoro pet miliona evra za protekle tri godine. Prašina u javnosti se podigla kada se saznalo da su plate primali i nekoliko meseci pre odlaska na dužnost.
Kući se, prema prvim informacijama, vraćaju Aleksandar Nikolić iz Skoplja, Kristijan Kolaković iz Podgorice, Jadranka Petrović iz Sarajeva i Ivana Ivković iz Zagreba.
Problem je i što su kriterijumi izbora ekonomskih diplomata do danas ostali nejasni, pošto je u Podgoricu otišao mlađani debitant koji je magistrirao na Univerzitetu "Braća Karić", u Zagrebu je magistar filozofije, a u Beču mašinski inženjer. U Budimpešti je predstavnica Srbije koja je fakultet završila u Ljubljani i odlično govori slovenački, dok je u Sloveniju poslata njena koleginica koja se školovala u Grčkoj i govori jezik te zemlje i engleski. U Skoplju je angažovan agroekonomista koji govori španski i engleski. U Rim je poslat inženjer rudarstva, a Bratislavu profesorka engleskog jezika.
Ekonomske diplomate su, kako kaže stručnjak za lobiranje profesor Kostadin Pušara, potpuni promašaj Srbije, odnosno bivše vlasti koja je umesto specijalno obrazovanih ljudi za tu vrstu posla slala nestručne, partijske i rođačke pulene.
- Nemaju nikakav uspeh zato što su nekompetentni i neznalice, pa ih ljudi u zemljama u kojima nas predstavljaju brzo pročitaju - ukazao je Pušara.
Rasipništvo bez pokrića
Slanje ekonomskih diplomata je, prema oceni stručnjaka za inostrana ulaganja Milana Kovačevića, ne samo loš, već i rasipnički potez, jer Srbija u diplomatskoj mreži ima ekonomske savetnike, pa turističke, a u nekim zemljama i predstavnike privrednih komora.
Skupo dupliranje
Iz privrednih komora Srbije i Beograda više puta je ukazivano da su ove ekselencije "potpuni višak" u diplomatiji srpskoj, jer i komore imaju sopstvena inostrana predstavništva. Ipak, prethodna vlast je na apele iz političkog i privrednog miljea ostajala nema, sve dok ekonomske diplomate nisu pripale resoru za unutrašnju i spoljnu trgovinu koji sada vodi ministar Rasim Ljajić. On je odmah po ulasku u Vladu avgusta prošle godine poručio da su veliki troškovi, zbog nikakvog učinka, potpuno nepotrebni za siromašnu zemlju kakva je Srbija. |
