Đilas izneo program reformisanog DS-a
Predsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Đilas ocenio je da je potrebno sprovesti reformu DS-a kako bi se ta stranka vratila izvornoj politici i u otvorenom pismu predložio novi program stranke koji pokretanje ekonomije vidi kao ključ za postizanje svih ciljeva.
"Socijaldemokratija bez privrede koja radi, teško je ostvariva politička ideja. Društvo koje ne stvara, nema šta ni da deli", naveo je Đilas u pismu objavljenom na internet sajtu stranke (www.ds.org.rs).
On je ocenio da će tako razrešiti dilemu da li DS i on sprovode stranačku reformu zato što nemaju politiku i dodao da je to "namerno nametnuto pitanje, baš kao što je sprovođenje reformi dokaz postojanja politike".
Reforma izbornog sistemaPredsednik DS-a se založio i za reformu izbornog sistema, kako bi se sprečilo prekrajanje izborne volje građana i situacija da stranke s najmanjom podrškom birača vode državu. "Po značaju koji za društvo ima, najvažnija je reforma obrazovanja. Obrazovni sistem više nego bilo šta drugo, kreira sistem vrednosti u društvu i gradi temelje za uspešnu budućnost zemlje", navodi se u |
"Cilj DS-a oduvek je bila Srbija koja počiva na vladavini prava, na jakoj građanskoj srednjoj klasi, Srbija koja kroz razvijenu ekonomiju svojim građanima pruža finansijsku stabilnost, a kroz jake državne institucije bezbednost i sigurnost, koja ima jaku privredu koja radi i zapošljava", naveo je Đilas.
Predsednik DS-a je ukazao da je Srbija zemlja koja ne stvara, jer od 300.000 preduzeća oko 80 odsto posluje s gubitkom, a samo dva odsto preduzeća stvara 80 odsto bruto nacionalnog dohotka, dok je nezaposlenost od 30 odsto najveći problem zemlje.
Đilas je ocenio da država mora da prepozna poljoprivredu, prehrambenu industriju, energetiku, IT industriju i razvoj infrastrukture kao oblasti u kojima Srbija ima najveće šanse za uspeh.
On se zauzeo za jačanje industrije, formiranje razvoje i izvozne banke, kreiranje prostora za otvaranje novih državnih preduzeća u oblastima u kojima postoji jasan državni interes, pre svega u poljoprivredi.
"Ne želim podaničku političku kulturu"Govoreći o odnosima u DS-u, Đilas je rekao da ne želi da bude predsednik stranke u kojoj vlada podanička politička kultura, već da želi da okupi ljude koji slobodno misle. "Svi oni i dalje veruju u pravednije društvo, bolju Srbiju i evropsku budućnost, ali mnogi od njih danas sumnjaju da se Demokratska stranka na pravi način bori za te vrednosti. Baš zato, glavni cilj naših reformi jeste povratak njihovog poverenja", ocenio je Đilas. |
"Neophodno je da unapredimo uslove poslovanja i izjednačimo poziciju svih investitora u Srbiji, domaćih i stranih, velikih ili malih, zato što je svako radno mesto važno. Potrebno je da pređemo na fiksni kurs dinara, jer on odgovara proizvođačima i građanima, za razliku od trenutnog koji pre svega odgovara uvoznicima, bankarima i državi", naveo je Đjilas.
Prema njegovim rečima, potrebno je usvojiti plan ubrzanog razvoja prvih deset gradova u Srbiji s najvećim privrednim potencijalom u narednih pet godina, kako bi se stvorili novi regionalni privredni centri, da se zabrani prodaja poljoprivrednog zemljišta i ostalih neobnovljivih prirodnih resursa u vlasništvu države, da se sprovedu mere za ukidanje monopola i da se obezbedi malim i srednjim
preduzećima bolji položaj na tržištu.
"Nužno je da restruktuiramo, osavremenimo i profesionalno ojačamo javna preduzeća kako bismo ih učinili konkurentnim. Da predvidimo realne plate za menadžment, kao i bonuse kako za menadžment tako i za sve zaposlene, ako preduzeće ostvaruje dobit", dodao je Đilas.
On se takođe zauzeo za to da ukupan nivo izdvajanja poslodavca za primanja zaposlenih ne prelazi 50 odsto neto zarade. "Za uspešan oporavak srpske privrede, ali i nastavak izgradnje slobodnog društva, neophodne su i ključne reforme. Ja verujem da su to: reforma državne uprave, reforme javnih preduzeća, reforma
pravosuđa, reforma izbornog sistema i reforma obrazovnog sistema",
naveo je Đilas.
On je dodao da će rezultat toga biti donošenja zakona koji će sprečiti političare da se zapošljavaju u državnoj upravi i javnim preduzećima na mesta koja pripadaju stručnjacima.
