Deci uzori Sulejman i Grand parada
Kroz razgovore sa učenicima mlađih i starijih razreda osnovne škole, jedna nastavnica otkrila je svoja zapažanja o odnosu deca - mediji, prenosi 021.
Prema navodima teksta, preuzetog iz časopisa "Link" deca kod kuće gledaju ono što i roditelji tako da su im omilljeni junaci likovi iz turskih serija, dok su im uzori pevači Granda. Svi imaju profile na Fejsbuku, a šta u njima pišu to roditelji ni ne znaju.
Televizija: Naime, kako prenosi 021, svi uzrasti u školi svakodnevno gledaju trenutno aktuelne turske serije. Čak, organizuju svoje vreme u skladu sa terminima emitovanja. Deca se u školi igraju na osnovu tih serija, znaju imena svih likova i definišu ih kao "dobre i loše". Zbog ličnih života glumaca iz pomenutih serija, uglavnom učenice, kupuju žutu štampu i tabloide, a i to im je najčešća pretraga na internetu.
Najgledaniji program je Pink zbog serija i emisija tabloidnog karaktera. Grand parada postavlja standarde što se tiče oblačenja, frizura i ponašanja. Prilikom igre asocijacija na času građanskog vaspitanja, deca su tražila da se formira komisija kao u Grandovim emisijama.
Pošto ne idu u bioskop, gledaju samo filmove koji se daju na televiziji i ono što mogu da skinu sa interneta, mada su i tu ograničeni jer ne znaju kako se skidaju filmovi ili serije. Nisu ni zainteresovani to da nauče već samo koriste vršnjake koji su to savladali pa uglavnom od njih traže da im "skinu" nešto.
Radio: Učenici uopšte ne slušaju radio i taj medij im je najmanje poznat. Mnoga deca su komentarisala kako u kući uopšte i nemaju radio prijemnik, već da im je TV stalno upaljen i čuje se iako ga ne gledaju. Đaci čak i uče i rade domaće zadatke uz upaljen prijemnik.
Novine: Štampu generalno ne čitaju jer domaćinstva ne kupuju novine, a i deca ne vole da čitaju. Kroz razgovor sa učenicima 7. i 8. razreda se može čuti da oni "kao" čitaju novine na internetu. Međutim, i tada se informišu samo kroz tabloide i trač rubrike.
Deci su interesantne lokalne nedeljne novine jer u njima često vide ili pročitaju nešto o osobama - deci iz okruženja. Mada i taj način informisanja zavisi od skromnog kućnog budžeta.
U nižim razredima, deca se navikavaju da čitaju obrazovno-zabavne novine za koje se opredeli učitelj/ica. Najviše im se sviđaju novine sa zanimljivim zadacima, stikerima, stripovima, sa što više slika i boja, a što manje teksta.
Internet: Sva deca imaju svoje fejsbuk profile. Roditelji ne nadziru decu kad su na internetu niti im znaju lozinke. Roditeljima je važno da se pohvale kako im dete koristi internet a za šta, kako i u koje svrhe, ne znaju. Takođe, ono što se ne objavi ili ne prokomentariše na FB kao da se nije ni desilo.
Deca se takmiče ko će imati više prijatelja na FB i u tome vide svoj uspeh i popularnost. Takođe, merilo im je i broj, a ne priroda, komentara posle njihovih postova ili postavljanja fotografija.
Pozitivna strana interneta, kompjutera i igrica je što deca pamte reči na engleskom, brže usvajaju latinicu i alfabet ali teže savladavaju pisanje.
Mobilni telefoni: Čak i učenici nižih razreda imaju i nose mobilne telefone i prestiž je imati što noviji i skuplji model kao i hvaljenje-nabrajanje karakteristika telefona iako se ne koristi ni deseti deo mogućnosti uređaja.
