Osvetlio Njegoša Americi
Biografija kanadskog Srbina Mihajla Petrovića, baš kao i njegova porodična saga, idealni su za priču o srpskom rodoljublju, zadužbinarstvu, herojstvu, seobama... Svi preci bili su učesnici oslobodilačkih ratova, mnogi i sveštenici, baš kao i njegov deda, protojerej u Gradcu u starom Rasu, čije je ime on, po starom srpskom običaju, dobio.
Dedu je, kada mu je poginuo otac 1885. u ratu sa Bugarima, podigla strina Draga Petrović, iza koje su ostale i poznate zadužbine, kapela na Novom groblju u Beogradu i crkva Lazarica. Petrovići su odolevali svim izazovima i iskušenjima do Drugog svetskog rata, u kojem su desetkovani i rasejani po celom svetu.
MEDALJE ZA HRABROST
Tako se i dogodilo da je Mihajlo svet ugledao u Montrealu. Otac Milan, pomorski oficir, hteo je da izbegne učešće u unutarsrpskim podelama i nemačko zarobljeništvo, pa se sa suprugom Milicom uputio preko velike bare. Sve ratne godine proveo je na transportnim brodovima koji su bez prestanka saobraćali na samoubilačkim relacijama, od američke obale do savezničkih luka u Evropi. Za svoj doprinos savezničkoj pobedi postao je i vlasnik četiri medalje za hrabrost koje su mu dodelili Englezi, Francuzi i Amerikanci.
- Otac se 1940. ukrcao na brod u Đenovi i stigao u Njujork. Već su u Albami natovarili žito i krenuli prema Evropi. Britanci su ih presreli kod Gibraltara i vratili u Portugal. Pesnik Jovan Dučić, koji je bio ambasador Jugoslavije za Španiju i Portugal, rekao je ocu da menja brod, jer ovaj na kojem plovi u vlasništvu je hrvatske kompanije koja radi za Nemce. Poslušao ga je tokom celog rata plovio je na brodu koji je saobraćao na relaciji Amerika-Engleska - priseća se ovaj 68-godišnjak očevog ratnog puta, koji je okončan u novoj Jugoslaviji.
- Po završetku rata nastavio je da plovi, prevozio je pomoć za Jugoslaviju. Nove vlasti su mu rekle da im trebaju školovani ljudi njegovog profila i on se 1945. iskrcao i dogovorio da sa tim istim brodom u Jugoslaviju dođemo majka i ja, godinu dana kasnije. Tako smo bili prethodnica prilično masovnom povratku naših rodoljuba u novu Jugoslaviju - kaže Mihajlo.
Stricu priznanje Izraela- Očev najmlađi brat ubijen je u Mauthauzenu u gasnoj komori. Posthumno je dobio priznanje države Izrael "pravednik među narodima", jer je u ratu spasao neke Jevreje. On, njegova sestra i njen muž, sveštenik Svetozar Milenković, koji je nasledio parohiju mojeg dede u Raški, spasli su jednu jevrejsku porodicu, zbog čega su dobili pomenutu medalju - priča Mihajlo o svojim precima. |
Petrovići su brzo uvideli da su brzopleto naseli obećanjima novih komunističkih vlasti kojima njihov patriotizam nije bio dovoljan da bi održali reč. Zato su počeli da planiraju povratak u Kanadu. U međuvremenu je Mihajlo u Srpskoj Crnji u dečjoj igri kod ujaka teško povredio nogu, što je njihov odlazak učinilo još hitnijim.
- Majka je uspela da uveri vlasti da je ona rođenjem Rumunka, što je bila laž, a da sam ja rođen u Kanadi, pa smo dobili dozvolu za lečenje u Trstu, gde smo stigli 1950. i ostali tri i po godine živeći u izbegličkom logoru. Tamo sam dobio moje kanadsko državljanstvo ali majka nije, zbog divljanja makartizma na američkom kontinentu. Naime, u Kanadi su neki Srbi, zbog povratka u Jugoslaviju, optužili da smo komunisti. Preko tri godine čekali smo povratak u Kanadu, a ocu je to tek 1960. pošlo za rukom - seća se Mihajlo.
BOEMSKI DANI
Gotovo jednako uzbudljiva, ali puno lepša, bila je mladost u kojoj se bavio novinarstvom i družio sa mnogim velikim imenima iz sveta umetnosti, književnosti, muzike... Novinarsku karijeru počeo je u "Montreal staru", radio kao slobodnjak za mnoge novine, jedno vreme i za kanadsku nacionalnu televiziju CBC. Najviše je pisao o filmu i teatru.
- U to vreme družio sam se sa boemima, sastajali smo se u kafanama, kultnim klubovima, gde su dolazili pesnici, muzičari, zvezde džeza - reći će Mihajlo, koji se nakon Montreala i Toronta, pod stare dane, skrasio u mirnijem i manjem Vindzoru.
Vindzorski Srbi znaju ga po njegovom zalaganju da se izgradi zgrada od stotinjak stanova, namenjena isključivo starijoj srpskoj populaciji. Poznata je i po tome što nosi ime Draže Mihailovića, na čemu je Mihajlo posebno insistirao. I nije to učinio samo zbog svoje potrebe i doživljaja četničkog vođe, već zbog obećanja jednom američkom Jevrejinu da će negovati uspomenu na Čiču.
Upoznao i Pavelićevu ćerkuŠezdesetih godina na jednoj kućnoj zabavi Mihajlo se upoznao i sa ćerkom Anta Pavelića. Njegov prijatelj Slaven Segarić pozvao ga je na veridbu svoje sestre koja se verila sa vođom najjače hrvatske omladinske organizacije u dijaspori, a čija je prijateljica bila Pavelićeva ćerka. |
Prisećajući se tog obećanja, Mihajlo se vraća na period kada je bio aktivan u Srpskoj nacionalnoj akademiji u Torontu, u kojoj je sarađivao sa Sofijom Škorić, Nikolom Pašićem, unukom slavnog dede, pa Nikolom Bogdanovićem, koji ga je upoznao sa Ričardom Felmanom, američkim ratnim pilotom, kojem su Dražini četnici spasili život.
- Felman mi je tada rekao: "Ti si mlad čovek, obećaj mi da ćeš promovisati ime Draže Mihailovića". Doveo sam Felmana na otvarenje te stambene zgrade da bude kum, jer je on jedan od 500 američkih pilota koje su četnici spasli na teritoriji Srbije u Drugom svetskom ratu - kaže Mihajlo, koji se, nakon novinarske karijere posvetio književnom radu i prevođenju.
Petrović se ponosi prevodom Njegoševe "Luče mikrokozme" na engleski jezik. Ponosan je i na Istoriju srpske nove književnosti, koju je radio po ugledu na Skerlićevu.
- Zašto mi živimo ako nismo Srbi i nismo ponosni na to?! Pišem kratke eseje o srpskim književnicima, sportistima, o poznatim Srbima na američkom kontinentu. Da pokažem Amerikancima da mi nismo narod bez korena. Moj sin Aleksandar jednom mi je prilikom zadivljeno pričao o reperu JT, a ja mu kažem: "Zar ne znaš da je njegova supruga Koko Oster Srpkinja po majci i ocu". U fudbalu, nauci, među astronomima, na svim područjima imamo Srbe na koje moramo biti ponosni. Sada već živi treća, četvrta generacija Srba na američkom kontinentu. Sreo sam neke koji su šesta i sedma generacija. Poneki se vraćaju korenima. Moj sin na jednoj ruci ima tetovažu Tesle a na drugoj Njegoša.
