Magare donosi darove

Kuća na Božić miriše na bosiljak, opija tamjan, gostinska soba čista, čudan osećaj vlada u kući kao da se ponovo sve rađa, počinje priču o Božiću Dejan Stojković, Vranjanac koji i danas slavi Božić kao pre dvesta godina. Nakon dugog posta majka je opominjala ukućane na Badnji dan: "Nemoj danas da se neko omrsi! Svako da se ujede za jezik kad pomisli na to! Sve je dovek, a Bog i nad vek!" Na Badnji dan se ustajalo ranije. Sa komšijama se odlazilo u šumu po badnjak.

Dejan Stojković seče badnjak u kući

 

- Sakupimo se po desetak i sa sekirama na ramenu pođemo put Krstilovice, planine iznad varoši. Pred polazak, majka nas ispraća: "Ne zadržavajte se. Ima svakakvih, napiju se, pa pucaju!" Negde sa desne strane, u podnožju planine, sečemo mlado hrastovo ili cerovo drveće. Drvo se pri dnu posipa crnim vinom i pšenicom, a onda se trudimo da se iz tri zamaha obori na zemlju. Prvi zasek je sa istočne strane.

Neko bi izustio očenaš, a završavamo svi: "U ime Oca, Sina i Svetoga duha, amin!" Potom naložimo vatru, kuvamo meku dudovu rakiju, mezetimo trljanicu od suvih paprika i praziluka, krompir salatu začinjenu domaćim vinskim sirćetom sa dosta crnog luka, živu, barenu i pečenu papriku iz turšije. Obavezno su na trpezi, na prostranom šatorskom krilu riba i naravno pogača koja se reže, posipa vinom i lomi.

Za kraj, otvaramo drveni čep sa desetolitarskog staklenog balona domaćim komenjakom, koji peni i reži kao da ima zube. Vraćamo se pre podneva. Majka nas radosno dočekuje, uzima grančice i ukrašava ulazna kućna vrata. Polako pristigne i Badnje veče.

Varnice para

Za veče uoči Božića žene pažljivo pripremaju posnu gozbu: česnicu sa srebrnom parom, pogaču, suve, crvene paprike, punjene kočanskim pirinčem, ribe, svežeg šarana od kilo i po, pitu sa kupusom, pitu tikvenik, lučen gra' - pasirani pasulj tetovac sa tucanim belim lukom. Od salata kiseli kupus, paprike, zeleni paradajz i krastavci iz turšije, maslinke sa prazilukom. Od voća: jabuke, kuvane kruške kakičke, orasi, kesteni, smokve, urme, zapečeni parčići, bundeve pečenke.

Paljenje badnjaka

 

Popodne se komšije okupljaju u sokaku, na širini. Običaj je da se iznese kazan, da svi donesu domaću rakiju i kuvaju je. Donosi se i meze od kiselog kupusa, kiselih krastavaca, raznih vrsta turšija. Kad je rakija skuvana, skine se sa vatre kazan i lože badnjaci.

Slobodanka Stojković sa unukom Milošem

- Dok lete iskrice, najstariji među nama ili domaćin zajedničke proslave nazdravlja svima i čestita Božić. Pijemo grejanu rakiju, nazdravljamo jedni drugima, uši se zagreju, snaga nadođe i tada kao po komandi dođu Cigani muzikanti. Ječe trube, pišti klarinet, goč samo što ne pukne. Krene kolska pesma "Zapevala sojka ptica", "Otvori mi, belo Lenče"... Noge se pomeraju lagano po taktu, ruke su nam preko ramena, pevamo mi, pevaju muzikanti, izlazi iz grudi otrgnuto zadovoljstvo: "Ohohohoooo"... Završavamo sa starovranjanskim kolima. Proveselimo se tako biva, ali pazimo da se ne opijemo, jer red za Badnje veče mora da se izvede - priseća se Dejan Stojković.

Običaji su nalagali da pre večere svi izađu iz kuće. Badnjak se unese u sobu. Za njim idu svi ostali i nose po malo slame i pšenice. Tri puta se obiđe trpezu koja se postavlja na veliki sto pod kojim je slama. Ukućani uzvikuju: "Piju, kvak, piju, kvak" oponašajući piliće i ostavljaju slamu i pšenicu. Grančica badnjak se stavi u vatru u šporetu i prodžara mašicama. Nastane silno pucketanje i bacanje iskrica. Domaćin izgovara zdravicu: "Koliko iskrica toliko zdravlja, koliko varnica toliko para."

- I danas moja supruga Maja okiti slavsku ikonu ispod koje gori kandilo sa grančicama badnjaka. Ja palim veliku voštanu sveću ukrašenu asparagosom. Stojeći, počinjemo obred. Za decu, posebni doživljaj je lomljenje česnice sa parom. Kome će se dopasti, samo na to misle. Moj otac Dragomir i ja presečemo hleb u obliku krsta i potopimo ga crvenim vinom. Izgovaramo tiho, bogobojažljivo očenaš. Nekoliko puta okrenemo hleb u krug i nastane lomljenje. Svako dobije svoj deo kolača koji tri puta poljubi.

Porodica Stojković na Badnji dan

 

"I dogodine da se sakupimo u zdravlju i sreći! Prijatna večera", nazdravljam! "Daj, bože, daj, bože", uzvraćaju. Tada lomimo česnicu. Prvo za kuću, oca, majku, mene, suprugu, Lazara i Miloša. Kome se para padne tome svi čestitamo, želeći mu srećnu i berićetnu godinu - priča Stojković.

Prase i baklave

Nakon obilne večere deca se bacaju na ritualno čišćenje obuće.
- Zbog krivog magarenceta, koje dolazi sa poklonima u toku noći, deca posao shvataju krajnje ozbiljno. "Samo ako su čiste cipele, krivo magarence će ostaviti poklone, i ako spavate. Ako vas vidi, pobeći će", upozorava ih majka Dacka. Jutro dočekuju sa nestrpljenjem. Odmah jure u hodnik i istresaju cipele. A u cipelama svega: čokolada, bombona, čarapa, rukavica, novca...

Jutarnje pripreme: Dragomir Stojković

 

Čim svane, otac i ja iza kuće potpaljujemo vatru na ognjištu. Uzmem dva vezana naramka od osušene loze. Spremili smo sač i vršnjik u kome su se pekle pite gužvare, na masti, sa sirom i pečemo prase. Kad svi ustanu, odlazimo u gradsku crkvu, na službu. Posle toga idemo na Šapranačko groblje i palimo sveće pokojnim precima, prijateljima, komšijama... Po povratku, deca odlaze u posetu rođacima. Čuje se svuda "Hristos se rodi", "Vaistinu se rodi" - seća se Stojković.

Kući se porodica vraća pred ručak. Na sto se iznosi božićar, prase sa ušećerenom jabukom u ustima. Sa njim razne pite, slani pereci, kiflice, salčići, sitni kolači, gurabije, tatlije i baklave.

Nakon ručka svi leškare i odmaraju. Drugog i trećeg dana Božića dolaze gosti. Jede se, pije, odjekuje smeh, čuje se i pesma, setna, mekamlijska. Otac Dragomir pusti zanosni, napukli glas: "Svu noć sedim pred kapiju ranim Stanu s leblebiju."