Magare donosi darove

- Sakupimo se po desetak i sa sekirama na ramenu pođemo put Krstilovice, planine iznad varoši. Pred polazak, majka nas ispraća: "Ne zadržavajte se. Ima svakakvih, napiju se, pa pucaju!" Negde sa desne strane, u podnožju planine, sečemo mlado hrastovo ili cerovo drveće. Drvo se pri dnu posipa crnim vinom i pšenicom, a onda se trudimo da se iz tri zamaha obori na zemlju. Prvi zasek je sa istočne strane.

Izbegavanje svađe Na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće i jedu se posna jela. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje božićno slavlje. Postoji verovanje da se na ovaj dan ne valja svađati, kao ni pozajmljivati tuđe stvari.

Neko bi izustio očenaš, a završavamo svi: "U ime Oca, Sina i Svetoga duha, amin!" Potom naložimo vatru, kuvamo meku dudovu rakiju, mezetimo trljanicu od suvih paprika i praziluka, krompir salatu začinjenu domaćim vinskim sirćetom sa dosta crnog luka, živu, barenu i pečenu papriku iz turšije. Obavezno su na trpezi, na prostranom šatorskom krilu riba i naravno pogača koja se reže, posipa vinom i lomi.

Za kraj, otvaramo drveni čep sa desetolitarskog staklenog balona domaćim komenjakom, koji peni i reži kao da ima zube. Vraćamo se pre podneva. Majka nas radosno dočekuje, uzima grančice i ukrašava ulazna kućna vrata. Polako pristigne i Badnje veče.

Varnice para

Za veče uoči Božića žene pažljivo pripremaju posnu gozbu: česnicu sa srebrnom parom, pogaču, suve, crvene paprike, punjene kočanskim pirinčem, ribe, svežeg šarana od kilo i po, pitu sa kupusom, pitu tikvenik, lučen gra' - pasirani pasulj tetovac sa tucanim belim lukom. Od salata kiseli kupus, paprike, zeleni paradajz i krastavci iz turšije, maslinke sa prazilukom. Od voća: jabuke, kuvane kruške kakičke, orasi, kesteni, smokve, urme, zapečeni parčići, bundeve pečenke.

Popodne se komšije okupljaju u sokaku, na širini. Običaj je da se iznese kazan, da svi donesu domaću rakiju i kuvaju je. Donosi se i meze od kiselog kupusa, kiselih krastavaca, raznih vrsta turšija. Kad je rakija skuvana, skine se sa vatre kazan i lože badnjaci.

- Dok lete iskrice, najstariji među nama ili domaćin zajedničke proslave nazdravlja svima i čestita Božić. Pijemo grejanu rakiju, nazdravljamo jedni drugima, uši se zagreju, snaga nadođe i tada kao po komandi dođu Cigani muzikanti. Ječe trube, pišti klarinet, goč samo što ne pukne. Krene kolska pesma "Zapevala sojka ptica", "Otvori mi, belo Lenče"... Noge se pomeraju lagano po taktu, ruke su nam preko ramena, pevamo mi, pevaju muzikanti, izlazi iz grudi otrgnuto zadovoljstvo: "Ohohohoooo"... Završavamo sa starovranjanskim kolima. Proveselimo se tako biva, ali pazimo da se ne opijemo, jer red za Badnje veče mora da se izvede - priseća se Dejan Stojković.

Sreća u kući Položajnik je obično muškarac ili dete koje na Božić prvo uđe u kuću. On čestita domaćinima Božić i blagosiljanjem poželi ukućanima zdravlje i uspešnu godinu. Položajnik simbolički predstavlja tri mudraca koji su pratili zvezdu sa istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom jer on donosi sreću u kuću.

Običaji su nalagali da pre večere svi izađu iz kuće. Badnjak se unese u sobu. Za njim idu svi ostali i nose po malo slame i pšenice. Tri puta se obiđe trpezu koja se postavlja na veliki sto pod kojim je slama. Ukućani uzvikuju: "Piju, kvak, piju, kvak" oponašajući piliće i ostavljaju slamu i pšenicu. Grančica badnjak se stavi u vatru u šporetu i prodžara mašicama. Nastane silno pucketanje i bacanje iskrica. Domaćin izgovara zdravicu: "Koliko iskrica toliko zdravlja, koliko varnica toliko para."

- I danas moja supruga Maja okiti slavsku ikonu ispod koje gori kandilo sa grančicama badnjaka. Ja palim veliku voštanu sveću ukrašenu asparagosom. Stojeći, počinjemo obred. Za decu, posebni doživljaj je lomljenje česnice sa parom. Kome će se dopasti, samo na to misle. Moj otac Dragomir i ja presečemo hleb u obliku krsta i potopimo ga crvenim vinom. Izgovaramo tiho, bogobojažljivo očenaš. Nekoliko puta okrenemo hleb u krug i nastane lomljenje. Svako dobije svoj deo kolača koji tri puta poljubi.

"I dogodine da se sakupimo u zdravlju i sreći! Prijatna večera", nazdravljam! "Daj, bože, daj, bože", uzvraćaju. Tada lomimo česnicu. Prvo za kuću, oca, majku, mene, suprugu, Lazara i Miloša. Kome se para padne tome svi čestitamo, želeći mu srećnu i berićetnu godinu - priča Stojković.

Prase i baklave

Nakon obilne večere deca se bacaju na ritualno čišćenje obuće.
- Zbog krivog magarenceta, koje dolazi sa poklonima u toku noći, deca posao shvataju krajnje ozbiljno. "Samo ako su čiste cipele, krivo magarence će ostaviti poklone, i ako spavate. Ako vas vidi, pobeći će", upozorava ih majka Dacka. Jutro dočekuju sa nestrpljenjem. Odmah jure u hodnik i istresaju cipele. A u cipelama svega: čokolada, bombona, čarapa, rukavica, novca...

Čim svane, otac i ja iza kuće potpaljujemo vatru na ognjištu. Uzmem dva vezana naramka od osušene loze. Spremili smo sač i vršnjik u kome su se pekle pite gužvare, na masti, sa sirom i pečemo prase. Kad svi ustanu, odlazimo u gradsku crkvu, na službu. Posle toga idemo na Šapranačko groblje i palimo sveće pokojnim precima, prijateljima, komšijama... Po povratku, deca odlaze u posetu rođacima. Čuje se svuda "Hristos se rodi", "Vaistinu se rodi" - seća se Stojković.

Kući se porodica vraća pred ručak. Na sto se iznosi božićar, prase sa ušećerenom jabukom u ustima. Sa njim razne pite, slani pereci, kiflice, salčići, sitni kolači, gurabije, tatlije i baklave.

Nakon ručka svi leškare i odmaraju. Drugog i trećeg dana Božića dolaze gosti. Jede se, pije, odjekuje smeh, čuje se i pesma, setna, mekamlijska. Otac Dragomir pusti zanosni, napukli glas: "Svu noć sedim pred kapiju ranim Stanu s leblebiju."