Prazna trpeza porodice Đurić
Tročlana porodica Đurić u Lozištu, u opštini Zvečan, Novu godinu dočekuje prazne trpeze. Otac Ivan i majka Dostana, nemaju čime da obraduju svog četvorogodšnjeg Mladena. Nemaština je mališanu otela čak i komad mesa sa tanjira.
Zidove kućerka u kome žive, odavno je progrizla vlaga, u koju se upila čađ od šporeta na drva, sa kojim se godinama muče, da ogreje sobu u kojoj se i jede i spava. Zato Dostana Mladenu svaki dan oblači skoro sve stvari koje ima, ne bi li ostao zdrav kada napolju, a i unutra ujeda mraz.
|
Za razliku od nagležnih institucija, komšije nisu zaboravile Đuriće. Od njih ponekad dobije garderobu, a stigao je paketić pun slatkiša. Kada ga je ugledao Mladen je skakao od sreće. Njegovoj sreći nije bilo kraja kada je u rukama držao čokoladu. |
U kući vlage ima, ali vode nema. Nema ni kupatila. Dostana je neki dan, dok je bilo snega topila grudve da skuva malenom Mladenu čaj, i da opere veš. Opet napolju, na hladnoći. U kući nema ni pristojnog kreveta, ni stola. Nema ni tepiha.
Mladen je zdravo dete, ali većinu vremena plače. Nervozan je kada je gladan.
"Skoro mi je došlo da se obesim, kada dete nema šta da mi jede. A, ja trpim, slabo jedem i opet nemam šta da mu dam. Da poludimo kada nema hrane. Evo, Nova godina je, a nemam parče mesa da mu dam sinu da pojede," priča 40- godišnja Dostana, besna na sebe što ne može ništa da promeni.
|
Ukoliko želite da pošaljate pomoć porodici Đurić pišite na jpetkovic@frvesti.com. |
Otac, 38-godišnji Ivan je radio kod privatnika, ali ni posle sedam meseci nije primio platu. Pa, sve što mogu da raspodele je upravo 2.500 dinara dečijeg dodatka.
"Osim toga ne dobijamo ništa. Niti Crvenog krsta, niti bilo šta. Muž sada ne radi jer je povređen, i tako smo osuđeni. Niko iz opštine nije došao da nas pita da li imamo nešto da pojedemo. Kada dobijemo to malo para, kupimo nešto za jelo. Ali, šta je to? Koliko dana možemo sa tim da jedemo", dodaje Dostana.
Kuću im je priča majka pre pet godina sagradio Centar za socijalni rad u Zvečanu.
"Jesu je sagradili, ali je trebalo da se kuća namesti, da se napravi kupatilo. Išla sam dva puta kod njih, ali su oni dolazili da viču na mene jer sam išla da se žalim. Nije njih briga za nas.
"Muka je za hranu. Bar kada bi za Božić nešto imali"... ponovila je Dostana nekoliko puta.
