VBA i VOA: "Češljanje" samo uz nalog suda
Vojne bezbednosne službe - VBA i VOA, definitivno više neće moći bez sudskog naloga da prikupljaju podatke o telefonskim razgovorima građana, načinu i mestu njihove komunikacije, saznaju beogradske Večernje novosti.
Ovo predviđaju nacrti zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji, koji danas stižu Vladi na razmatrenje i odlučivanje. Da je pitanje časa kada će novi propisi ući u proceduru potvrdio je, ekskluzivno za Večernje novosti i direktor VBA Svetko Kovač.
"Očekujemo da se novi propisi što pre nađu pred poslanicima", kaže Kovač. "Zeleno svetlo za izmene zakona dala su sva ministarstva kojima smo poslali nacrt. Veoma je važno da zakon što pre stupi na snagu, jer njegovo donošenje znači jačanje civilne kontrole nad radom agencija".
Sastanak u SkupštiniOmbudsman Saša Janković, poverenik Rodoljub Šabić i prvi čovek DRI Radoslav Sretenović imali su u četvrtak prvi zvaničan sastanak sa članovima skupštinskog Odbora za kontrolu službi. Po Jankovićevim rečima, nikada ih nijedan skupštinski saziv nije pozvao na sličan sastanak. Dogovorena je kontinuirana saradnja ovih nezavisnih tela sa Odborom, koji će pomoći sprovođenje mera koje nalože državnim organima. |
VOA i VBA su, inače, bile jedine bezbednosne službe kojima je zakon dozvoljavao da, po nalogu načelnika službi ili lica koje on ovlasti, čeprkaju po elektronskim komunikacijama građana. BIA i MUP to formalno nisu mogli bez naloga suda, mada je kontrolom rada svih utvrđeno da je u praksi bilo puno zloupotreba.
Zahtev za ocenu ustavnosti spornih članova zakona o VBA i VOA podneli su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić. Ustavni sud je odgovorio 25. aprila ove godine i dva člana ovog zakona proglasio neustavnim. U njima je stajalo da se ”posebni postupci i mere preduzimaju na osnovu naloga direktora VBA”.
Najosetljivije ”posebne mere” sprovode se pod velom tajnosti. Među njima su praćenje i snimanje na javnim mestima, uvid u evidencije podataka ljudi, operativni prodor u organizacije i grupe, ali i angažovanje saradnika, kupovina škakljive dokumentacije, preuzimanje spiskova pozvanih telefonskih brojeva i lokacija korisnika...
Ustavni sud osporio je i član po kom su vojne službe imale pravo da traže informacije od telefonskih kompanija o njihovim korisnicima i razgovorima koje vode.
Da je zakon trebalo izmeniti mnogo ranije smatra bivši šef Vojne kontraobaveštajne službe Aleksandar Dimitrijević.
"Mada se ovo službama sigurno ne dopada, to ne ograničava njihov rad, jer uvek mogu da se obrate sudu za dobijanje naloga. Za razliku od danas, u moje vreme, morali smo da tražimo naloge suda za sve mere".
Dimitrijević je siguran da je bilo zloupotrebe ovih ovlašćenja, što pokazuju i podaci ombudsmana i poverenika da je zabeleženo više od milion nezakonitih upada u baze podataka o telefonskim komunikacijama građana.
Promenu zakona podržava i ombudsman Saša Janković, koji je imao puno primedbi na preveliku slobodu kojom su vojni bezbednjaci kršili prava građana.
"Video sam prvu verziju i dao primedbe i uputstva, videćemo u finalnoj verziji zakona kada ga Vlada uputi Skupštini", kaže Janković.
