Pešter spava na uglju
Po dosadašnjim istraživanjima, na Pešteru je neiskorišćeno više od milijarde tona mrkog uglja, a pojedini geolozi tvrde da su rezerve znatno veće, među najvećima u Srbiji i na Balkanu, i da prelaze pet milijardi tona. Najviše uglja ima u rejonu sela Štavalj kod Sjenice, gde više decenija postoji i istoimeni rudnik, a ogromne rezerve, koje bi se mogle eksploatisati i površinski, registrovane su na lokalitetima Mravin polja, Gonja, Trijebinja i Duge Poljane.
Bolji poznavaoci prilika tvrde da cela visoravan, poznata po pašnjacima, stočarstvu i sibirskim zimama, leži na uglju i da bi Pešterci, osim od sjeničkog sira i pršute, mogli lepo da žive i od prodaje uglja ili proizvodnje struje.
Inženjer Mesrur Turković, direktor rudnika Štavalj kod Sjenice, kaže da je to zasad samo pusta mašta.
- Godišnje iskopamo najviše 70.000 tona što je u odnosu na bogatstvo kojim raspolažemo kap u moru. Radimo zastarelom tehnikom u dosta teškim uslovima i za veći iskop potrebna su i veća ulaganja države u ovaj, ali i druge rudnike u Srbiji sa jamskom eksploatacijom - objašnjava Turković.
ZAPUŠTEN RUDNIK
Iako kažu da je rudarski hleb sa sedam kora, na Pešteru mladi rado idu u rudare. Štavalj trenutno upošljava 450 radnika, polovina su kopači, koji mesečno zarađuju oko 400 evra, ali su i za te pare mnogi spremni da uđu u rudarsku jamu. S relativno malim ulaganjima, brzo bi, kažu, udvostručili, a za nekoliko godina i utrostručili proizvodnju uglja koji je odličnog kvaliteta, tražen je u celoj Srbiji i isporučuje se u malim količinama bolnicima, školama, obdaništima i drugim prioritetnim kupcima.
- Vremena su sada teška, pa je svaki posao dobrodošao, ali mi u radnoj snazi nismo oskudevali ni ranije kad su svi išli u gradove i tražili čistije i lakše poslove. Mada je Pešter mnogo poznatiji po stočarstvu, zdravoj hrani, zimi i stogodišnjacima, rudarstvo u ovom delu Srbije ima dugu tradiciju i moglo bi da bude vodeća grana i naša perspektiva - dodaje Turković i naglašava da je konačno kucnuo čas da država posveti više pažnje ogromnom rudnom bogatstvu u opštini Sjenica.
Pruga i autoputDelom i zbog ogromnih rezervi uglja, ponovo je aktuelna izgradnja železničke pruge Raška - Novi Pazar - Bele Vode podno Peštera. U planu je da se Sjenica prugom poveže i s prugom Beograd-Bar, a i trasa autoputa Koridor 11 treba da prođe pored rudnika Štavalj i najvećih nalazišta uglja. |
Peštersku visoravan i rudnik Štavalj nedavno je zajedno sa ambasadorom Češke Republike u Beogradu Hanom Hubičkovom posetila ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je Peštercima svečano predala na upotrebu fabriku vode i novi vodovod u koji je vlada Češke uložila 750.000 evra.
Ministarka je najavila nove i još veće investicije na Pešteru, pre svega u novo okno rudnika Štavalj i u izgradnju termolektrane u blizini Sjenice. Ona je istakla da je korišćenje ogromnih rezervi uglja na Pešteru i izgradnja termoelektrane jedan od prioriteta Vlade Srbije i da su za ulaganja na Pešteru zainteresovani i strani investitori, među kojima su najozbiljniji iz Evropske unije.
O pešterskoj elektrani priča se bar 40 godina, od Drugog svetskog rata rađeni su mnogi elaborati, izgradnja je trebalo da počne najpre u vreme Tita, pa u vreme Miloševića, zatim tokom vladavine DOS-a. Ali, uvek je sve ostajalo u planovima i na papiru. Tek poslednjih godina, posebno nakon što su i definitivno izgubljeni ugljenokopi i termoelektrane na Kosovu, a istanjile su se i rezerve u Kolubari. Pešterska termoelektrana ponovo je postala aktuelna: osim Vlade Srbije, za izgradnju su sada najozbiljnije zainteresovani Česi, a potom i Kinezi i Turci.
VODOVOD NA DAR
Milanko Kaličanin iz Štavlja tvrdi da Česi nisu džabe gradili vodovod.
- Njihova ambasadorka već dugo priprema dolazak na Pešter poznate kompanije Alta iz Brna, koja je zainteresovana da u izgradnju termoelektrane, snage 350 megavata, uloži oko 700 miliona evra i uposli oko 1.000 radnika. Mada se za termoelektrane obično govori da su veliki zagađivači, svi mi na Pešteru jedva čekamo takvu investiciju, preporodila bi se ceo kraj, zaposlili bi se ljudi, živelo bi se bolje, bili bi drugi Lazaravac ili Obrenovac - kaže Milanko Kaličanin iz Štavlja.
Pod okriljem velikihSjenički rudnik uglja Štavalj gotovo nikada nije radio samostalno i uvek je bio deo većih sistema. Jedno vreme poslovao je u sastavu tada moćne Goše iz Smederevske Palanke, dugo i deo Zastave, a sada je istureno odeljenja rudnika Resavica. Udruživanje s velikima, koje je uvek diktiralo iz vrha države, imalo je dobrih, ali i loših strana. |
Edib Mašović, stočar iz okoline Sjenice, tvrdi da je za Pešter dobro da ima i stoku i struju:
- Da je ovo bogatstvo Japanu ili nekoj drugoj zemlji, odavno bi bilo pretvoreno u novac.
Osim za termoelektrane, Pešter je bogomdan i za proizvodnju drugih vrsta energije, solarne posebno, jer je broj sunčanih dana, primera radi, za 70 odsto veći nego u Nemačkoj. Izuzetno je pogodna i za vetrenjače, prva koja je kapitalom iz Slovenije izgrađena u selu Gradac već donosi profit.
Uz dozvolu Vlade Srbije, stručnjaci firme Sekjurum ekviti partner jurop iz Luksemburga utvrdili su da bi se na Pešteru na oko 3.000 hektara, mahom na nekadašnjim vojnim poligonima i površinama koje nisu za poljoprivredu i stočarstvo, mogli montirati solarni paneli koji bi proizvodili ogromne količine ekološki čiste i obnovljive električne energije. Investicija bi trebalo da košta oko milijardu dolara, a za njenu realizaciju potrebno je najmanje 1.000 radnika.
