Srpskim naučnicima Kosovo krivo što im ne objavljuju naučne radove
Dok se u prirodnim naukama možemo pohvaliti ubedljivo najboljim stručnjacima u regionu, u društvenim nismo ni prineti susedima. Za razliku od hrvatskih naučnika koji iz sociologije godišnje objave 59 radova u svetskim časopisima, srpski objave svega četiri. Naspram njihovih 234 iz antropologije, mi objavimo skromnih 12, dok iz istorije, kojom se najviše dičimo, godišnje objavimo samo tri naučna rada a Hrvati 10!
Da bi opravdali ovakvu situaciju, neki naučnici se, po ugledu na političare, pozivaju na Kosovo.
"Kako da objavim rad iz istorije u međunarodno priznatom časopisu, kad oni važne delove naše istorije čak ni ne priznaju? Verovatno bi trebalo da pišem o američkim Indijancima", nedavno se požalio jedan istoričar Ministarstvu nauke.
Međutim, da Kosovo i slični politički izgovori ipak nisu uzrok slabog angažovanja naučnika u društvenim naukama, pokazuju loši rezultati i u drugim dicisplinama, poput filozofije, sociologije, antropologije, arheologije.
"Zapravo je reč o nepostojanju tradicije naučnog angažovanja u društvenim naukama u Srbiji. Mladi naučnici nisu imali na koga da se ugledaju, jer se u starom sistemu dešavalo da jedan istoričar decenijama ne objavi nijedan naučni rad i da se to ne shvata kao presedan. Ipak, taj stav se menja, što pokazuje podatak da su naši društvenjaci pre 10 godina u svetskim časopisima ukupno objavili 29 radova, a danas ta brojka iznosi 228", rekao je za "24 sata" pomoćnim ministra prosvete i nauke, Tibor Sabo.
Najnovije istraživanje kojim je rukovodio Institut ekonomskih nauka iz Beograda, pokazalo je i da naše društvene naučnike muče brojni problemi, poput nedostatka novca za projekte, slabe dostupnosti literature i kontakta sa kolegama iz inostranstva.
Ispitivanje je sprovedeno na 626 istraživača iz oblasti društvenih nauka i humanističkih disciplina. Rezultati su pokazali da je njih 92,5 odsto objavilo bar jedan rad u domaćim naučnim časopisima, a da više od polovine nikada nije objavilo nijedan rad u svetskom časopisu.
"Da bi objavili rad iz društvenih nauka u svetskom časopisu, u proseku je potrebno oko pet godina. Kriterijumi su veoma strogi, konkurencija je dvostruko veća nego u prirodnim naukama, a što se tiče Hrvata, oni imaju duplo više društvenjačkih časopisa na priznatim listama i samim tim imaju veći izbor gde mogu objaviti svoje radove", odgovara naučnik iz jednog beogradskog instituta društvenih nauka koji nije želeo da se predstavi.
