Samardžić: Ovi su isti, pa i gori
Premijer Ivica Dačić otvoreno je nakon poslednjeg briselskog susreta sa Hašimom Tačijem poručio da "Kosovo imamo u Ustavu, ali da Ustavni sud ne može da ga vrati u ustavni okvir", uz opasku da je vreme da "utuvimo sebi u glavu da nam je nešto oteto i da gledamo da spasemo šta se spasti može", te da "ako neko ima nešto bolje, neka kaže šta je alternativa". Ovo je izrečeno direktno na adresu Demokratske stranke Srbije, jer smo mi jedina parlamenarna stranka koja drži i do Ustava i do Kosova, budući da su to dve usko povezane stvari – počinje priču za "Dnevnik" potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić.
– Iz navedenog citata se vidi i politički stav premijera Dačića prema navodnoj činjenici "da nam je nešto oteto". Jer, ako nam je "nešto oteto", Vlada može to da prizna kao gotovu stvar, pa još i da primeni sramni sporazum o tzv. zajedničkom upravljanju granicom između Srbije i "otetog" Kosova. Međutim, Vlada može takav čin, kao eminentno nasilan, i da ne prizna i da izgradi strategiju i politiku otpora. Tek u ovom drugom slučaju Ustav igra delatnu ulogu. U suprotnom, taj Ustav je pre predmet praktične degradacije nego okvir ponašanja državnih organa, kako u njemu i piše, objašnjava Samardžić.
Vlada Srbije usvojila je zaključak koji, kako tvrdi Dačić, "predstavlja garanciju Srbima sa severa Kosova da će njihovi zahtevi o administrativnim prelazima biti ispoštovani. Predstavnici Srba u četiri severne opštine potom su doneli odluku da privremeno prekinu protest na Jarinju. Na pitanje da li se tu radi o sasvim novoj situaciji u vezi sa režimom integrisanog upravljanja prelazima, Samardžić je rekao da je "vlada očigledno popustila pred pritiskom ovog protesta, ali da se generalna situacija ni najmanje nije promenila".
- Vlada je dala garancije Srbima koje su oni tražili, ali ostaju njene prihvaćene obaveze prema sporazumima o slobodi kretanja i integrisanom upravljanju prelazima, zapravo granicama. Pri tome, u prvopomenutom sporazumu stoji da svi Srbi na Kosovu treba da preuzmu KS tablice koje izdaje organ unutrašnjih poslova Kosova, a to podrazumeva obavezu dobijanja svih ličnih dokumenata iz oblasti državljanstva ove nelegalne tvorevine. To je maestralno ugovorio Borko Stefanović decembra prošle godine. Sada je zanimljivo kako će Vlada izađi na kraj sa ovom protivrečnošću: naime, da garantuje Srbima u četiri opštine ono što mora da im oduzme na bazi sporazuma kojim se obavezala pred EU. Upravo zbog toga smatram dobrom odlukom odbornika četiri opštine da obustavu protesta proglase privremenom, da zatraže da srpski parlament unese u svoju rezoluciju potvrdu garancija Vlade, kao i da generalno odbijaju režim integrisanog upravljanja prelazima, tj. granicom,
Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica je odlučno protiv integrisanog upravljanja prelazima, počev od Jarinja i Merdara, pri čemu insistira da Srbija uputi zahtev Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da se obustave pregovori pod nadzorom Brisela i da se oni vrate pod pun mandat SB. Koja korist, kada takva ideja realno ne može dobiti podršku u SB?
– Najizvesnije je da takav predlog ne može da dobije podršku u Savetu bezbednosti UN ako mu se uopšte ni ne prosledi. S druge strane, neposredna korist od takvog predloga bila bi u vezi s prvim delom vašeg pitanja. Naime, takav čin značio bi ne gradnju, nego, naprotiv, odbijanje i sprečavanje stvaranja graničnog prelaza na Jarinju i Brnjaku. Tek tim činom mi bismo, kao ozbiljna država, otvorili proces koji bi kad-tad došao na Sevet bezbednosti. Time bismo, za početak, eliminisali Evropsku uniju kao sprovodioca politike Vašingtona i NATO-a da se na međunarodno priznatoj teritoriji Srbije instalira jedna nelegalna i nasilna tvorevina kao što je kvazi država Kosovo. To bi bila aktivna - pa, ako neko hoće i ta alternativna politika Srbije na očuvanju svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ističe Samardžić.
