"Sa EU nikad niste načisto"
Šta mi, dakle, treba da uradimo da prekinemo gubitničku poziciju u odnosu na Kosovo, pita se na jednom mestu u svojoj knjizi "Argumenti i predrasude" doskorašnji srpski premijer Mirko Cvetković, odgovarajući da "nije teško zaključiti da se podela teritorije nameće kao glavno dugoročno održivo rešenje".
Cvetković kaže da ideja o podeli Kosova nije nova, ali da je niko u prethodnom periodu - kad je on vodio vladu - nije postavio kao državnu politiku.
„Moram da priznam da to nisam učinio ni ja“, navodi i dodaje da se, međutim, ovde ne radi o nedostatku hrabrosti. Radi se zapravo o ustavnom okviru koji zabranjuje ne samo da se na tome radi, već implicitno, i da se o tome javno govori. „Verujem da je upravo zbog toga, ova ideja u kontinuitetu držana naizgled na rezervnom koloseku, mada sam ubeđen da je veliki broj ljudi iz državnog vrha delio takve stavove“, zaključuje bivši premijer.
Dinkića ignoriše, Đelić je brzoplet, a Ljajič trči za slavomKnjiga Mirka Cvetkovića jedna je vrsta ekonomske ekspertske studije, sa memoarskim elementima i, tu i tamo, sa pamfletskim sekvencama. Ne spominje mnogo imena. Upadljivo je da Dinkića apsolutno ignoriše, kod Đelića vidi brzopletost, kod Ljajića trčanje za slavom, Jeremić je ponekad preterano revnostan. Zanimljivo je da je imao ideju da Savet za borbu protiv korupcije pretvori u istražni tim u policiji. U svakom slučaju, ako je prema nekome sarkastičan onda su to sindikati, i neki mediji. A prema populizmu, izričit je, oseća „lično gađenje“. |
Tema Kosova samo je jedna među brojnima koje Cvetković razmatra u knjizi čiji su izdavači Glasnik i Danas, i čija je promocija danas. Struktura knjige „Argumenti i predrasude“ oblikovala se u najvećoj meri oko Cvetkovićevog premijerskog ekspozea i njegove realizacije.
Slede izvodi iz "Argumenata i predrasuda" Mirka Cvetkovića posvećeni dešavanjima oko savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, leta 2010. godine.
"U čitavom tom periodu koji je trajao više od godinu i po dana, u našoj javnosti je bilo brojnih nastupa na temu jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i to kako stručnih, tako i političkih. Ti nastupi su uglavnom bili naklonjeni našim državnim stavovima i stvorena je klima visokog pozitivnog očekivanja od mišljenja koje će sud dati. Od političara najaktivniji je bio Vuk Jeremić, koji je u nebrojeno mnogo navrata govorio o tome kako će mišljenje za nas biti pozitivno".
"Čak i na svega nedelju dana pre formalnog iznošenja mišljenja (dana 14. jula 2010. godine), imamo sledeću informaciju: „Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić ocenio je da će objavljivanje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu 22. jula biti trenutak istine i opomena albanskim predstavnicima privremenih institucija u Prištini, koji su mislili da jednostranim aktima mogu da menjaju osnovne norme međunarodnog prava.“
"Međunarodni sud pravde je izmišljotina da bi male zemlje imale čime da se zabavljaju. Za velike sile on je irelevantan“", rekao mi je jednom prilikom jedan prijatelj. Kako je samo duboko bio u pravu.
"Odluka Međunarodnog suda pravde imala je veoma jak negativan uticaj, pre svega na našu unutrašnju poziciju. Stizale su kritike tipa: „dobili ste šta ste tražili“, ili „niste dobro definisali pitanje“, itd. Na međunarodnom planu, mi smo hitno preduzeli korake da ubedimo zemlje koje do tada nisu priznale nezavisnost Kosova da to i nakon odluke suda ne učine. To nam je bilo posebno teško, jer je mišljenje tako formulisano da bez ostatka iznosi stav da deklaracijom nije prekršeno međunarodno pravo".
Posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde donetog na osnovu zahteva Generalne skupštine UN, formalno je bilo nužno da Generalna skupština primi na znanje mišljenje i o tome formuliše politički stav kroz usvajanje nove rezolucije. U tom kontekstu, mi smo pripremili tekst nove rezolucije i 28. jula 2010. predali je Generalnoj skupštini UN. Tekst rezolucije koju smo predali zahtevao je značajno usaglašavanje sa svim zainteresovanim stranama, a posebno sa SAD i EU".
"Sećam se sati i sati koje smo provodili usaglašavajući tekst. Pri tome, naš državni vrh je bio u Beogradu, a izaslanici, s kojima smo bili na direktnoj telefonskoj vezi, u Briselu. Tokom tih pregovora sam shvatio ogromnu prednost koju SAD imaju u odnosu na EU. Dok su stavovi SAD uvek bili jednoznačni, sa EU niste bili načisto da li ste se dogovorili ili ne. Tek što pomislite da je sve u redu, kad se javi neka od zemalja članica (na našu žalost to su često bile najmoćnije zemlje) i zatraži korekcije. Razlog tome je, svakako, ustrojstvo EU i prava članica".
