Škola sa dva imena - Dositej za Srbe, Fazil za Albance
Oko15 kilometara od Prištine, u jednom selu nedaleko od Obilića, Albanci i Srbi su postavili pravi primer tolerancije i mogućeg zajedničkog života. Skoro 13 godina oni dele istu školsku zgradu, prenosi SETimes.
Na samoj fasadi se nalazi tabla sa dva imena, za Albance, Fazli Grejćuevči i za Srbe, Dositej Obradović. Baš ovaj dvojaki naziv škole simbolizuje suživot i toleranciju u selu gde se nalazi ova obrazovna institucija. Albanci selo zovu Palaj, a Srbi Caravodica.
Srpski đaci pohađaju školu u jutranjoj smeni, a Albanski đaci u poslepodnevnim časovima. Interesantno je da svi đaci dele iste prostorije i školsku opremu. Dva direktora dele istu kancelariju i svakog dana se susreću u podne, kada jedan drugom predaju radne prostorije.
Berat Prenići, direktor škole za Albance, priznaje da je raditi u ovaj školi veoma čudno, ali da je on to već prihvatio kao nešto normalno.
"Rutinski koristimo istu školu, prostorije, zbornicu, direktorsku kancelariju. U slučaju da izgubimo neki deo školske opreme, svi se zajedno brinemo zbog toga", rekao je Prenići.
Kako se zima približava, i Pernići kao i njegov kolega Jovica Maksimović direktor škole za Srbe, brine se kako školu zagrejati tokom zime. Direktori zajedničkim naporima planiraju kako da nađu ogrev.
"Svi zajedno se grejemo tokom zime i koristimo isti ogrev, kao i sve ostalo, tako da ne postavljamo pitanje ko je šta nabavio. Sve delimo", rekao je Maksimović.
U realnosti, razlike izmešu njih su veoma duboke. Albanci rade po planu i programu kosovskog školskog sistema, dok Srbi rade po srpskom obrazovnom sistemu. Ipak to ne predstavlja prepreku, dok ponekad prepreke mogu biti velike. Jedna od njih je nastojanje direktora da reše problem sa zajedničkim ciljem, pronalaženje ogreva preko zime. Direktori dobijaju drva, ugalj i sredstva od svojih nadležnih institucija.
"Nikada nam ne daju onoliko koliko tražimo, zato što znaju da će i druga strana morati da učestvuje i njima je to dovoljno", kaže Maksimović.
"Uvek uzimamo u obzir da će direktor Maksimović dobiti dosta drva od svoje strane, i mi ga kosristimo zajedno uz ugalj koji mi dobijemo", kaže Prenići.
Školske prostorije su podložne etničkoj i nacionalnoj deobi od septembra 1999. godine i direktor Maksimović priznaje da ovaj dogovor opstaje uz poštovanje nekih malih detalja koji su se pokazali veoma efikasnim.
"Složili smo se da na zidove ne postavljamo fotografije ili crteže, kako bi predvideli bilo kakve podele, koje bi mogle da dovedu do eventualnih problema, zato što mali incidenti na Kosovu mogu brzo postati veliki. Do sada svi poštujemo taj dogovor", rekao je Maksimović.
Ovu školu pohađa oko 200 albanskih i samo 40 srpskih đaka. Nekolicina učenika su Romi, koji sami odlučuju na kom jeziku će slušati nastavu. Jedan od učitelja u srpskoj školi, priznao je da je trenutni broj srpskih đaka mali ali da ga ohrabruje ratući trend.
"U predškolskom odeljenju imamo još 10 srpskih đaka, koji će kada krenu u prvi razred broj učenika srpske nacionalnosti povećati na 50", kaže pn.
