Većina građana za Kosovo u Srbiji, ali...
Veliki broj građana Srbije kao rešenje vidi Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, ali većina ispitanika nije spremna na značajnije lično žrtvovanje, ukoliko je to uslov za rešavanje statusa Kosova, pokazalo je istraživanje "IPSOS Stratedžik marketinga“.
Polovina građana izjavila je da prati dešavanja vezana za KiM, dok je isto toliko njih navelo da ih ne prati, a većina ispitanika nije spremna na značajnije lične žrtve, ukoliko je to uslov za rešavanje statusa južne pokrajine.
Direktor IPSOS-a Srđan Bogosavljević kaže da postoji velika konfuzija među građanima kada je u pitanju KiM, te da nema preciznih i konzistentnih stavova.
- Među građanima ne postoji jedinstven stav koje rešenje je u najboljem interesu Srbije. Iako najveći procenat građana veruje da je to vraćanje Kosova Srbiji, zastupljena su i druga rešenja. Tako je Kosovo kao suštinska autonomija u okviru države Srbije najbolje rešenje za 26-28 odsto građana, dok je podela teritorije između Albanaca i Srba sa posebnom brigom za prava Srba koji ostaju na KiM i zaštitom srpskih crkava i manastira najbolje rešenje za 15-20 odsto građana - kaže Bogosavljević.
Navodi da je pitanje Kosova veoma „eksplozivna“ tema koja nije visoko rangirana kada je u pitanju interesovanje građana, osim, kaže, ako se nešto desi.
Kako kaže, ekonomske teme, koje se tiču pitanja „kako da preživim“ uvek su prve za građane, pa onda druga pitanja među kojima je i KiM.
Kada je reč o stavu o preambuli Ustava u kojoj se pominje da je KiM sastavni deo Srbije, 36 odsto građana Srbije nema jasan stav, 26 odsto smatra da preambula treba da ostane u Ustavu, dok 22 odsto smatra da je treba izbaciti.
Sa stavom da je Kosovo kao teritorija već izgubljeno, te da Srbija treba da brine o Srbima i kulturnoj baštini, ali da je nerazumno da se zbog već izgubljene teritorije odričemo šansi za brži razvoj Srbije koje nam se nude kroz pridruženje EU, slaže se nešto više od 42 odsto ispitanika.
Suprotno tome, stav da Srbija od EU nema nikakve koristi i da ne treba da pravi nikakve kompromise vezane za Kosovo, makar prekinuli sve veze sa EU, zauzima između 36 i 37 odsto ispitanih.
Polovina građana, 51 odsto, veruje da se kompromisom sa Kosovom ne gubi nacionalni identitet Srbije, dok 44 odsto smatra da će kulturna baština i Srbi na Kosovu biti bolje sačuvani uz saradnju sa međunarodnom zajednicom i kompromisnim rešenjem sa Albancima na Kosovu.
- Napuštanje borbe za Kosovo kao dela Srbije otvorilo bi pitanje otcepljenja drugih teritorija od Srbije, kao što su Vojvodina i Sandžak, smatra 41 odsto ispitanih, dok je za 62 odsto neprihvatljivo da Albanci budu na visokim funkcijama unutar države, ukoliko bi Kosovo zvanično funkcionisalo kao deo Srbije - kaže Bogosavljević.
Dodaje da upitani koliko je poželjno da se narodu otvoreno saopšti da je Kosovo izgubljeno, u proseku četiri od 10 građana veruje da bi političar koji to uradi stekao poštovanje naroda, ali bi to bilo i političko samoubistvo.
Istraživanje je sprovedeno na inicijativu Fondacije za otvoreno društvo, a izvršna direktorka te fondacije Jelena Jelinčić kaže da 82 odsto građana ne bi živelo u okolnostima bezbednosnog rizika, ukoliko je to uslov rešenja za KiM, dok 77 odsto ne bi prihvatilo izdvajanje iz plata i penzija za projekat očuvanja KiM.
Kada je u pitanju održavanje referenduma kako bi se rešilo pitanje KiM, ona očekuje da će pitanje KiM biti postavljeno zajedno sa pitanjem promene Ustava.
Navodi i da je moguće da njegovo održavanje bude neuspešno, dok iz IPSOS-a kažu da, pod uslovom da referendumsko pitanje bude pošteno i precizno definisano, rešenje o priznanju Kosova ne bi bilo prihvaćeno.
Jelinčićeva podvlači da građani nemaju dovoljno informacija o situaciji na KiM.
- Građane zanima, ali ne znaju brojke. Koliko Kosovo košta Srbiju, kakvo je tržište, kako se od Kosova može zaraditi i slično. Takođe, ne znaju kako žive ni Srbi ni Albanci, a naročito Srbi južno od Ibra, jer se uvek govori o severu KiM - navela je.
Posebno zabrinjava, kaže, što građanima i dalje nije jasno šta znači formulacija "normalizacija odnosa“, kao ni šta je Briselski sporazum.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od decembra 2017. do februara 2018. godine metodologijom istraživanja javnog mnjenja i kriznih fokus grupa, a procenti se u manjem ili većem stepenu razlikuju u odnosu na vreme istraživanja.
