"Savez s Moskvom na dugom štapu"
Pitanje je kako bi ideja o vojnom savezu mogla da se uklopi u do sada usvojena politička dokumenta u Srbiji, ocenjuje dr Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Da Srbija nema vojnog saveznika, videlo se, kaže još tokom bombardovanja 1999. godine.
Kako vidite najavu mogućeg vojnog savezništva sa Rusijom?
- Srbi, kao i bivši Jugosloveni, nisu naviknuti na vojna savezništva, ali ona su realnost posle hladnog rata. Tako se deo bivših jugoslovenskih republika ili našao u NATO ili namerava to da učini. Beograd je proglasio vojnu neutralnost odlukom Skupštine Srbije i koliko mi je poznato, do danas je to zvanični stav, koje i pojedine partije poput DSS-a nastoje i da prošire kroz usvajanje deklaracije o političkoj neutralnosti. U ovom trenutku je pitanje kako bi ideja o vojnom savezu mogla da se uklopi u do sada usvojena politička dokumenta u Srbiji.
Posledice frustracijeRazmišljanja o savezu s Rusijom me ne čude, naročitio posle velike frustracije i ogročenja srpske javnosti koje je stiglo iz Haškog tribunala. Tu je i osećaj ugroženosti Srba posle svečanosti Albanaca povodom obeležavanja Dana zastave. |
Da li su postoji vojna neutralnost kada smo članovi Partnerstva za mir?
- Pitanje neutralnosti je danas dosta relativizovano. Iako su zemlje kao što su Švajcarska, Finska, Švedska, Austrija i dalje neutralne, sve su članice Partnerstva za mir. Recimo, Švedska se sasvim približila NATO-u, pa je učestvovala u vojnoj intervenciji protiv Libije. Članstvo u Partnerstvu za mir nije do sada značilo napuštanje vojne neutralnosti. Naprotiv, ono je krajnja tačka do koje neutralne zemlje mogu ići u toj saradnji. Mislim da ni članstvo Srbije u partnerstvu ne otvara nikakve geopolitičke i pravne dileme.
Kako tumačite izjave predsednika Srbije o savezništvu sa Rusijom? Da li ćemo tada ostati neutralni?
- Teško je povezati reči savez i neutralnost. Ukoliko bi se usvojio koncept strateškog partnerstva sa Rusijom, onda bi se neki elementi mogli podvesti pod to, ali sam siguran da se bez značajnijih ustavnih promena i političkih rezolucija u Srbiji ne bi moglo izaći iz onih okvira do kojih je Srbija došla kroz učešće Partnerstvu za mir.
Ako se uzme u obzir sve što nam se dešava, da li je moguća politička i vojna neutralnost Srbije?
- Srbija nema vojnog saveznika, i to se jasno videlo tokom bombardovanja 1999. godine kada su upućivani pozivi iz Beograda, kada je doneta deklaracija o pristupanju konfederaciji Rusije i Belorusije, i to nije imalo nikakvog efekta. Rusija tada nije poslala nikakvu vojnu pomoć, naprotiv, molba Miloševića da se Jugoslaviji pošalju moderni protivraketni sistemi S-300 ostala je bez odgovora u Moskvi. Mnogi vojni stručnjaci smatraju da je to bio razlog zašto se NATO odlučio na vazduhoplovnu intervenciju koja bi, u suprotnom, bila neizvesna.
