"Savez s Moskvom na dugom štapu"
Kako vidite najavu mogućeg vojnog savezništva sa Rusijom?
- Srbi, kao i bivši Jugosloveni, nisu naviknuti na vojna savezništva, ali ona su realnost posle hladnog rata. Tako se deo bivših jugoslovenskih republika ili našao u NATO ili namerava to da učini. Beograd je proglasio vojnu neutralnost odlukom Skupštine Srbije i koliko mi je poznato, do danas je to zvanični stav, koje i pojedine partije poput DSS-a nastoje i da prošire kroz usvajanje deklaracije o političkoj neutralnosti. U ovom trenutku je pitanje kako bi ideja o vojnom savezu mogla da se uklopi u do sada usvojena politička dokumenta u Srbiji.
Posledice frustracijeRazmišljanja o savezu s Rusijom me ne čude, naročitio posle velike frustracije i ogročenja srpske javnosti koje je stiglo iz Haškog tribunala. Tu je i osećaj ugroženosti Srba posle svečanosti Albanaca povodom obeležavanja Dana zastave. |
Da li su postoji vojna neutralnost kada smo članovi Partnerstva za mir?
- Pitanje neutralnosti je danas dosta relativizovano. Iako su zemlje kao što su Švajcarska, Finska, Švedska, Austrija i dalje neutralne, sve su članice Partnerstva za mir. Recimo, Švedska se sasvim približila NATO-u, pa je učestvovala u vojnoj intervenciji protiv Libije. Članstvo u Partnerstvu za mir nije do sada značilo napuštanje vojne neutralnosti. Naprotiv, ono je krajnja tačka do koje neutralne zemlje mogu ići u toj saradnji. Mislim da ni članstvo Srbije u partnerstvu ne otvara nikakve geopolitičke i pravne dileme.
Kako tumačite izjave predsednika Srbije o savezništvu sa Rusijom? Da li ćemo tada ostati neutralni?
- Teško je povezati reči savez i neutralnost. Ukoliko bi se usvojio koncept strateškog partnerstva sa Rusijom, onda bi se neki elementi mogli podvesti pod to, ali sam siguran da se bez značajnijih ustavnih promena i političkih rezolucija u Srbiji ne bi moglo izaći iz onih okvira do kojih je Srbija došla kroz učešće Partnerstvu za mir.
Ako se uzme u obzir sve što nam se dešava, da li je moguća politička i vojna neutralnost Srbije?
- Srbija nema vojnog saveznika, i to se jasno videlo tokom bombardovanja 1999. godine kada su upućivani pozivi iz Beograda, kada je doneta deklaracija o pristupanju konfederaciji Rusije i Belorusije, i to nije imalo nikakvog efekta. Rusija tada nije poslala nikakvu vojnu pomoć, naprotiv, molba Miloševića da se Jugoslaviji pošalju moderni protivraketni sistemi S-300 ostala je bez odgovora u Moskvi. Mnogi vojni stručnjaci smatraju da je to bio razlog zašto se NATO odlučio na vazduhoplovnu intervenciju koja bi, u suprotnom, bila neizvesna.