"Sprečiti uspostavljanje granice sa KiM"
Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, u intevjuu za list "Danas" izjavio je da su zapadne sile izabrale trenutak da Srbiji zadaju težak udarac : "Nema većeg pitanja za Srbiju od uspostavljanja granice sa Kosovom. To je prelomna tačka koja će opredeliti sudbinu zemlje. Najveća dužnost Srbije je da spreči uspostavljanje granice."
-To je bila dužnost Srbije i pre oslobađanja Ramuša Haradinaja, a posle toga to je još više njena obaveza - kaže u razgovoru za Danas predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, odgovarajući na pitanje da li bi oslobađajuća presuda Haškog tribunala bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju mogla da gurne u drugi plan početak sprovođenje briselskog sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, rekao je Koštunica.
Prema Vašim procenama, da li će i na koji način najavljen Haradinajev povratak na mesto premijera Kosova uticati na dijalog Beograda i Prištine?
- Srbija se nalazi na ključnoj raskrsnici koja će opredeliti sudbinu zemlje. Snažno se zalažem da Srbija uputi zahtev Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da se obustave pregovori pod nadzorom Brisela i da se pregovori vrate pod pun mandat Saveta bezbednosti, jer je tako i određeno Rezolucijom 1244.
Iako DSS i Srbi sa severa KiM traže da se briselski sporazumi ne primenjuje dok se o njemu ne izjasni Ustavni sud Srbije, vlast će zbog daljih evropskih integracija 10. decembra početi da sprovodi dogovor o integrisanom upravljanju prelazima. Da li je vreme da predsednika Srbije podsetite na drugu tačku vašeg sporazuma o podršci DSS Nikoliću u drugom krugu predsedničkih izbora?
- Sada je na Ustavnom sudu Srbije najveća, odnosno istorijska odgovornost. Poznato je da je DSS podneo zahtev za ocenu ustavnosti svih uredbi koje su proistekle iz briselskih sporazuma. Ali, ono što je suštinski važno jeste naš zahtev da Ustavni sud do svoje odluke obustavi sprovođenje ovih uredbi da bi se izbegle krajnje ozbiljne i štetne posledice. Očekujem da Ustavni sud bude na visini odgovornosti koju ima i da se pre uspostavljanja granice izjasni o zahtevu za privremenom merom zabrane primene ovih uredbi. Predsednik Srbija ima svoju odgovornost za poštovanje Ustava, a granica je isključivo pitanje Ustava i svako će u ovim prelomnim vremenima morati da se izjasni o ovom najvažnijem nacionalnom pitanju.
Da li će DSS tražiti da premijer Dačić u Skupštini, makar pred Odborom za KiM, referiše o čemu je do sada razgovarao s Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton i koliko ima smisla dalje govoriti o državnoj platformi za KiM?
- Sada je na dnevnom redu najvažnije moguće pitanje, a to je granica. Ako vlast uspostavi granicu sa Kosovom, onda više nije potrebna nikakva platforma. Granica je u svakom smislu pitanje svih pitanja, a ovoj vlasti je palo u teret da se sa njim ponese. Ja sam bez kolebanja odbio Ahtisarijev plan, a ova vlast mora bez kolebanja da odbaci uspostavljanje granice.
Kako bi se s pravnog aspekta mogao definisati „proces normalizacije odnosa“ jedne države sa samoproglašenim vlastima dela njene teritorije? Da li postoje slični primeri u međunarodnoj praksi i da li Ustav Srbije to dozvoljava?
- Odgovor na vaše pitanje dao je nedavno jedan važan zapadni diplomata. On je rekao da normalizacija odnosa Prištine i Beograda ima za cilj da omogući opšte priznavanja nezavisnosti Kosova. Nema bolje definicije normalizacije odnosa od ove koju je on dao. Samim tim normalizacija odnosa sa separatistima znači neposredno podrivanje Ustava Srbije i ugrožavanje naših nacionalnih i državnih interesa.
