Oliver Antić: Kao da nas Evropa neće

Među prvima je profesor prava dr Oliver Antić naučnim argumentima podrio temelje Haškog tribunala još pre nego što je taj sud i počeo da radi. Zato je među retkima koje nimalo nije iznenadilo puštanje na slobodu hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača.

Haški sud je politički instrument: Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije

 

Savetnik predsednika Srbije u razgovoru za Večernje novosti ocenjuje da se u završnom činu haškog teatra nepravde i apsurda, zlo potpuno ogolilo i pokazalo pravo lice. Tvrdi da haške presude ne mogu dovesti do pomirenja u regionu, a da bi najavljeno oslobađanje Ramuša Haradinaja moglo da ugrozi i pregovore sa Prištinom.
 

U svemu, kaže, ima i nešto dobro:

"Sada su i oni koji su se najviše klanjali Hagu, videli da je to samo običan politički instrument, a ne sud. Sada je sve jasno. Vreme je da pokažemo unutrašnje jedinstvo i da na temelju svih grešaka i poraza ojačamo kao država".

Kako to da srpska politička elita i javnost uvek shvate veliku "igru" tek kad se ona završi i kada budemo poraženi? Gde smo to sami pogrešili?

"Tačno je, kasno smo kao država shvatili šta je Haški tribunal i kakvi su mu ciljevi. Da smo to ranije videli i da smo vukli drugačije poteze, možda nam se sve ovo ne bi ni desilo. Nismo slušali reč pravne nauke, već smo se vodili isključivo politikom. Čak i kada su pravnici ukazivali da su dva plus dva - četiri, i da haška pravda i pravo ne postoje, to se nije prihvatalo. Sada je sve došlo na naplatu".

Šta je Srbija mogla da promeni kad i sami kažete da haški sud ima jasne političke ciljeve iza kojih stoje velike zapadne sile?

"Prvo zvono za uzbunu bilo je već 1970. godine kada je predsednik SAD Ričard Nikson u prvom obraćanju spoljnopolitičkom odboru objavio da se više neće držati pravnih principa nego da će raditi po svom političkom interesu. Od tada više ništa nije bilo isto. Haški sud je najbolji primer kako politički ciljevi brutalno zamenjuju pravo. Tribunal je amnestirao podstrekače rata u Jugoslaviji i sve koji su izvršili zločin protiv mira, a za to se sudilo čak i u Nirnbergu. Srbija je morala od prvog dana jasno svetu da predočava istinu, a ne samo da ispunjava zahteve i verno služi ucenama. Zato nam se ovo i desilo".

Kako razvijati dobrosusedske odnose ako je postavljeni okvir regionalnog pomirenja da su samo Srbi zločinci, a svi drugi heroji?

"Jasno je da u ovakvim uslovima pomirenja nema. Kako ga može biti kada se jedna strana ovoliko ponizi i nepravdom obaspe. Srbiji se svakog dana nameću dobrosusedski odnosi za približavanje EU, a ti uslovi ne važe za Hrvatsku. Jer, u kakvim je to odnosima Hrvatska sa Srbijom protiv koje podnosi tužbu za genocid. Zašto se to njima oprašta. Imaju li oni neke posebne istorijske zasluge iz Prvog ili Drugog svetskog rata?!"

Zašto se samo Srbiji udaraju packe zbog navodnog nacionalizma, dok u Hrvatskoj "domoljubna" euforija poprima oblike višednevnog delirijuma?

"Srbi su naivno verovali u kakvu takvu pravdu i nikad nismo proslavljali ni oslobađanja ni osude. Kod nas postoji svest da u ratu nema anđela, a dele nam se lekcije i kada isporučimo sve optuženike i kada deklaracijom osudimo zločin. Sa druge strane, u Hrvatskoj se od zločina pravi nacionalni praznik. Euforično slave dan kada su etnički očistili više od 220.000 građana. Vraćaju se tako, ne u devedesete, nego u četrdesete godine prošlog veka. Mašu ustaškim simbolima, pevaju ustaške pesme. Može im se, jer su svakog puta izbegli odgovornost za zlodela pa ih zato i ponavljaju. Posle Drugog svetskog rata Brozova sintagma "bratstvo i jedinstvo" bila je jedna vrsta abolicije za njihov genocid".

Hoće li biti narušen novi pregovarački proces Beograda i Prištine ako Haški tribunal oslobodi za koji dan i Ramuša Haradinaja?

"Ako Haradinaja oslobode, izvesno je da će i pregovori biti ugroženi. Ta presuda bi dala još veća krila albanskoj strani. Iza Albanaca su najjače zapadne države koje imaju i najveći uticaj na Haški tribunal. Oslobađanje Haradinaja bi nas udaljilo od pomirenja, a to je verovatno nečiji i cilj. Često se sve radi sasvim suprotno od onoga što se javno proklamuje. Nekim stranim silama ne odgovara pomirenje već stalna napetost jer tada imaju najveći uticaj. To je viševekovna politika - zavadi pa vladaj".

Koliko je korisno da baš u ovom trentku, kad nam te međunarodne okolnosti ne idu naruku, Srbija insistira na pregovorima sa Prištinom i na konačnom rešenju za Kosovo?

"Veliko je pitanje da li je ovo baš pravi politički momenat da se otvara konačno rešenje. Zato ni državna platforma za Kosovo ne sme da bude sastavljena od preciznih elemenata već treba da bude krajnje načelna. Ali, važno je i da se sačeka pravi trenutak. Moramo da dobijemo na vremenu, da otvorimo važna pitanja pred UN i probamo da proguramo neku rezoluciju povoljnu za nas. Srbija jeste za pregovore, jer to pitanje ne može bez nas da se reši. Da može, ne bi nas ništa ni pitali. Na žalost promotera nezavisnosti, međunarodno pravo je na našoj strani".

Da li je ovo momenat da iznutra ojačamo poluge i dođemo do kakvog takvog državnog konsenzusa oko strateških nacionalnih pitanja?

"Upravo na tome insistira predsednik Tomislav Nikolić. Pre više od dve i po hiljade godina filozof Konfučije je rekao: "Ako je narod jedinstven, ne možeš ga nazvati malim narodom." Kad ostvarimo unutrašnje jedinstvo, moći ćemo da nastupamo kao mnogo veća sila nego što jesmo. Tada bi se smanjio i uticaj ove šake dobro raspoređenih nevladinih organizacija koje su plaćene od stranih vlada".

Kako dalje napredovati ka EU kad svaki novi santimetar podrazumeva nove "bolne ustupke" koji zadiru i u sam opstanak državne celovitosti?

"Iz svih dosadašnjih postupaka, može da se zaključi da EU nema veliku želju da Srbija u nju uđe. Da li su Bugarska ili Rumunija bili toliko razvijeni, pa su sve standarde ispunili kada su primljeni u EU, a mi nismo. A i danas dolaze iz tih zemalja radnici da nadniče u Srbiju. Suština je da je jedna moćna članica EU, a zna se i koja, izvršila jak uticaj i svoje verne saveznike iz Drugog svetskog rata prigrlila, a ostale odbacuju. Problem je što naši saveznici nemaju snagu i svest da vide šta se to radi".

Na koji način Srbija može da se kreće ka EU, a da joj se ne desi "naknadna pamet" kao sa Hagom, pa da izbegne poraz i poniženje?

"Za razliku od prethodne vlasti, sadašnja nije evrofanatična. Ova vlast zna da ne postoji samo jedno rešenje i samo jedan put. Jer, kada ne bi bilo alternative, politika ne bi ni postojala. U promenjenim okolnostima mogu se promeniti i put i staza. Uvek ima više solucija i uvek treba odabrati najpovoljniju po narod i državu".

Je li se prošle nedelje slučajno desilo da u jednom danu gori srpska zastava u Novom Pazaru i da se otkriva spomenik separatistima u Preševu?

"Inicijalna kapisla za takve događaje često dolazi spolja. Kad god je trebalo da se izvrši nekakav politički pritisak na Srbiju javljali su se slični "incidenti". Država ne sme da dopusti da ostane bez sankcije neko ko pali državnu zastavu ili diže spomenik zločincima".