"Vlast je u euforiji, a narod željan krvi"
Mislim da je oslobađajuća presuda Gotovini i Markaču jedna velika nepravda. Ona je poražavajuća za sve Srbe i one koji se osećaju Srbima. Naravno, ni u jednom trenutku nisam imao iluzija o Haškom tribunalu, kao što nemam iluzija ni o jednom sudu na ovom svetu, pa ni o ovom našem, kaže za “Blic” pozorišni reditelj Dejan Mijač.
Onaj ko ide da traži pravdu na sudu, kaže Mijač, pao je na niske grane. Ako mu se, kako kaže, učini da je dobio zadovoljenje, to je sigurno zbog nečijih tuđih interesa koji su kačili i njegove interese.
Bili ste pre neki dan vrlo revoltirani nasilnim iseljenjem porodice Matić?
- Ima raznih vrsta nasilja, kao u američkim filmovima. Nema dana da neko ne pogine zbog nečijeg nasilja. A ovo što smo videli pre neki dan na Dorćolu, to je jedna tužna priča o nepravdi i nasilju pod pokroviteljstvom pravde i paragrafa. Ljudi su prevareni, izigrani, osramoćeni, uniženi, obespravljeni... Tuga!
Kakav to duh vlada Srbijom? I je li se taj duh imalo približio evropskom?
- Ne, nije. Kako da vam kažem... sve velike civilizacije su napravljene u vreme kad su nepravda i nasilje apsolutno vladali. Posle dosta krvavih produkata Drugog svetskog rata, u Ujedinjenim nacijama se tražila formula za civilizovano i mirno rešavanje konflikata. Međutim, bogatstvo i moć svih velikih zemalja koje se nazivaju demokratskim počivaju na nasilju, otimačini i surovom genocidu. Izgradnja svih velikih infrastrukturnih sistema, kao što je Panamski kanal, železnica Istok-Zapad u SAD ili pruga Moskva-Vladivostok, počiva na ropskom radu, nasilju i poniženju ljudi... Sve se dešava kao u Nušićevom “Sumnjivom licu”, kada je jedan došao po pravdu: Znaš li ti šta je pravda, upita ga drugi. Imaš li u dućanu kantar? Imam, kaže on. E, pravda ti je kantar. S jedne strane staviš olakšavajuće, a s druge otežavajuće okolnosti. Pa, ako neće nikako da pretegne na tvoju stranu, onda ja dođem, pa malim prstom mrdnem jezičak i ono pretegne. A to s “malićem”, to ima da se plati. Prema tome, onaj koji drži kantar - on meri pravdu i ako neće da pretegne, on malićem mrdne jezičak... Mi smo revoltirani kad vidimo koliko toga ima u svetu, ali zapitajmo se kako kod nas stoje stvari.
Jesmo li kao društvo u letargiji?
- Nismo u letargiji. Ovi koji vladaju su u euforiji, a narod je željan krvi. Hoće da vidi kao u Francuskoj revoluciji da nekog giljotiniraju. Bilo koga, a najbolje bi bilo nekoga iz DS. Vrlo lepo bi bilo zaklati na javnom mestu, ali pošto to nije civilizovano, neka barem robija. Ali da ne mogu da ih kače ova oslobađanja...
Kako tumačite to što do sada niko iz DS nije uhapšen?
- Donose se i menjaju zakoni u trku. Menjaju se kvalifikacije. Podešavaju se tačno kako nekome odgovara. Prva selekcija je da ne podleže tom zakonu niko pre 2000. Dakle, ko je do tada zdipio - zdipio je! Ne možeš ti sada da proveriš šta je neko radio, recimo, u SC “Pinki” u Zemunu, jer to ne podleže zakonu. Zatim, Dragan Džajić je vrlo simpatičan, bio je dobar fudbaler, pa mu je napravljena bruka i nepravda. Onda neko dođe i oslobodi ga pre nego što suđenje počne. Po principu, ja mogu šta mi se hoće i ne možete mi ništa.
Može li intelektualac bilo šta da uradi u Srbiji ili su se svi povukli?
- Može.
Zašto onda kažete da više ne verujete da je bitno ono što vi radite?
- Ne verujem. Nije važno. Važno je ono što donosi pare.
Vidite li izlaz?
- Kako da ne! Treba se povući ako je to ikako moguće, i ignorisati. Ja čitam knjige koje ja hoću, gledam filmove koje ja hoću, čitam i ovo šta se dnevno dešava, imam svoj komentar i - ne zanima me!
Da li nešto očekujete?
- Očekujem svako zlo. Setite se svih mogućih scenarija, e pa, taj najgori - taj će se desiti. Počev od projekta takozvane Srbije. To ne postoji, ne znaju joj se granice. U jeku su razgovori o Kosovu. Kao mi nešto razgovaramo, a zapravo ne razgovaramo. Jednostavno nam povuku ruku i kažu: Ajde sad definitivno kmekni “Da”! Ili - Ili.
