"Hrvati igraju na našem grobu"

Isto poreklo nesreće, ali različite životne sudbine prate prognane Srbe iz Hrvatske. I dok oni mlađi ne žele da se sećaju kobnih avgustovskih dana kada su u hrvatskoj vojnoj ofanizivi "Oluja" sa roditeljima proterani iz svojih kuća, već ostarele srpske izbeglice iz Krajine svaki dan preživljavaju taj početak avgusta. Ne samo što se život potrudio da ih podseća na leto 1995. već im i daleki svet redovno upriliči neku novu uvredu, neko novo lagano ubijanje.

Dve decenije u bedi: Izbeglice i dalje u kolektivnim centrima

 

Upravo tako su prognani i ostareli krajiški Srbi u izbegličkom kampu nadomak Beograda doživeli sramnu odluku Haškog tribunala da se hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobode svake odgovornosti za više od 2.000 ubijenih i nestalih civila i preko 220.000 prognanih Srba.

Nema uslova za povratak Dragan Mioković   Dragan Mioković odlazio je proteklih godina u Hrvatsku, u Gračac. - Obično zbog posla, a i tamo imam još jednu dalju rođaku. Naša kuća je zapuštena i zarasla u korov. Nema uslova za život, nema komšija. Na njihovim kućama odmah nakon odlaska skinuti su parket, prozori, vrata, krovovi. Neću se vratiti u Hrvatsku jer tamo nema uslova za život - priča Dragan.

- Cela se Hrvatska veseli! Bar neko da se seti žrtava "Oluje"...
Nema pravde u Hagu! - priča umorno Draginja Ivković.

Ova sedamdesetšestogodišnja starica iz Siska i njen pedesetogodišnji sin se, što se kaže, nisu snašli u izbeglištvu i još uvek stanuju u izbegličkom kampu u Krnjači. Imanje u Hrvatskoj poharano, bez vrata i prozora, bez crepova, bez krova, polako briše poslednje tragove da je tu nekada živela srpska porodica Ivković.

Vladimir Kalpać (58) je u izbeglištvu još od 1993., posle pada Maslenice. Sada je toliko bolestan da se praktično i ne kreće. Televizor mu je najpozudaniji sagovornik.
- Pažljivo pratim vesti i bilo mi je jasno da Tribunal u Hagu nije mesto gde se deli pravda! - govori Vladimir.

Ali sud je presudio da za nesreću njegove, Draginjine i na desetine drugih srpskih porodica iz Hrvatske niko nije kriv. Etničkog čišćenja nije bilo, Srbi su valjda sami sebe ubijali i dragovoljno krenuli na put bez povratka u kilometarskoj izbegličkoj koloni.
Jednim od traktora što su se tada uputili ka Srbiji upravljao je i Dragan Mioković, tada 12-godišnjak iz Gračaca. Verovatno da nije jedini, ali baš njegovu omalenu glavicu što viri iza velikog traktorskog volana zabeležile su kamere izveštača. Mediji ga se redovno sete na godišnjicu "Oluje". Tako je i sada bilo, svi su upitali gde je onaj mali da nam kaže šta misli o haškoj "pravdi".

Žrtve "Oluje" svi zaboravili: Draginja Ivković

 

- Nije pošteno što su oslobođeni Gotovina i Markač, ali šta je tu novo. Život inače nije fer nikada - s filozofskim mirom govori Dragan Mioković okrenut svom novom životu, supruzi Ani i ovog leta rođenoj ćerkici.

Dušanka nije zapjevala Evropa oslobodila zločince: Dušanka Pjevalica   Dušanka Pjevalica (66) ne može da kaže da joj je prezime pratilo životnu sudbinu. Sa dvoje dece je tri dana putovala do Srbije u izbegličkog koloni, a supruga su joj Hrvati mesec i po dana držali u zatočeništvu. I sada, 17 godina kasnije još je u izbegličkom kampu u Krnjači, a iz male TV kutije stižu samo novi šamari. - Evropa? Kakva Evropa! Oslobodila je zločince! - jedi se Dušanka, koja je jednog sina otpratila u daleku Ameriku, dok drugi radi kao građevinski radnik i sa njom i ostarelim ocem se hrani u zajedničkoj kuhinji izbegličkog kampa.

Pred njim je ceo život, još nije napunio ni tridesetu, i na njega gleda kao na večitu borbu, ne želeći da ga još otežava stalnim podsećanjem na prošlost. Bio je klinac kada je sa majkom, babom i sestrom došao u Srbiju na traktoru, sa najnužnijim i na brzinu pokupljenim potrepštinama. Ali, od tog puta, seća se i gorih dana.

- U to vreme nije bilo dana, a da nam ne jave da je neko ubijen, a sećam se i dana kada su javili da je pobijeno dvadeset ljudi iz mog sela - priča Dragan.

Ko je kriv za ubistvo tih seljana? Taj odgovor Tribunal nije ponudio, Srbima iz Krajine ostaje da se nadaju u božju pravdu ili u nekog nepristrasnog vremenskog hroničara...
Dragan se sada bavi kompjuterskom grafikom, a treba platiti kiriju za iznajmljeni stan na Vračaru, te nema vremena da prati vesti, pa ni suđenje iz Haga. A i kada su one donele nešto lepo i dobro, otud i ne čudi što od prijatelja dobija objašnjenje ko zapravo stoji iza skandalozne odluke Tribunala.

- Prijatelji su mi objasnili da za njihovo oslobođenje izdejstvovala je Amerika pošto je koristila slične metode granatiranja kao Hrvatska, i da im zato nije odgovaralo da Gotovina i Markač budu pravosnažno osuđeni - zaključio je Dragan.