Cela generacija uzalud studira
Diplomu fakulteta ili visoke škole u Srbiji godišnje stekne 46.000 mladih. U isto vreme, 68.541 osoba sa diplomama traži posao, a indeks ima još 228.531 student. O tome koliko nam je kojih stručnjaka potrebno brigu ne vodi nijedna institucija, pa se mnogi, kada polože poslednji ispit, suoče sa uzaludnom potragom za poslom.
Ubedljivo najviše školujemo pravnika i ekonomista, od kojih neki uspeju brzo da se zaposle, dok drugi godinama čekaju na zaposlenje.
Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da u oblasti prava, ekonomije i ostalih društvenih nauka tokom jedne godine diplomira 15.811 ljudi. Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja je 12.917 diplomiranih ekonomista i 6.050 pravnika. A, od početka godine zaposlilo se - 5.485 ekonomista i 2.212 pravnika.
BROJKE68.541 osoba sa fakultetom na birou |
Statistika kaže da godišnje dobijemo 7.306 novih inženjera - mašinskih, elektrotehničkih, građevinskih. Na birou ih je trenutno 4.406, samo sa diplomom mašinskog i elektrotehničkog fakulteta.
Lekara, stomatologa, veterinara i socijalnih radnika se iškoluje ukupno 4.210, a nastavnika za 180 manje. Istovremeno, na birou je čak 13.924 vlasnika diploma filozofskog, filološkog i ostalih društvenih fakulteta, osim prava i ekonomije.
Prestonica bez granicaNA državnim fakultetima godišnje diplomira 28.476 studenata, dok ih je na privatnim 8.179. Još oko 9.500 mladih stekne diplomu visokih privatnih i državnih škola. Ubedljivo najviše diploma izda se u Beogradu - 23.416, a u Vojvodini još 13.968. U celoj južnoj i istočnoj Srbiji visoke škole izdale su tokom 2010. godine svega 18 diploma. |
- Usklađivanje potreba tržišta i upisnih kvota trebalo bi da bude jedan od najvažnijih poslova kojim bi država ozbiljno trebalo da se bavi. Tu bi trebalo da se uključe sva ministarstva, da se oformi telo koje bi bilo zaduženo za analize i prognoze, a privreda i univerziteti su tu da pomognu - kaže za ”Novosti” prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
- Mi predlažemo Vladi upisne kvote, ali uglavnom prema zahtevima fakulteta i prakse iz prethodnih godina.
On dodaje da je u zemlji u kojoj je privreda gotovo zamrla teško predvideti koji stručnjaci će biti potrebni za pet ili deset godina, pa se zato trude da obrazovanje očuvaju na duge staze, ne obazirući se na trenutno stanje.
A svi visokoobrazovani na posao u proseku čekaju 20 meseci. Do radnog mesta najbrže dolaze stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, matematičari, nastavnici stranih jezika i lekari pojedinih specijalnosti - anesteziolozi, kardiolozi i oftalmolozi.