Srbiju ne zanima besplatna struja
Iako je još prošlog novembra profesor dr Vladan Petrović u Badnjevcu kod Kragujevca postavio solarno postrojenje bez panela, koje sakuplja i skladišti sunčevu energiju koja cele zime može da se koristi, niko u Srbiji nije zainteresovan za njegov izum. S druge strane, predstavnici 19 zemalja, poput Indije, Švedske, Nemačke, Norveške, Škotske, Engleske, Italije, Turske, dolazili su da se uvere u snagu postrojenja. Profesor svakog dana pregovara sa njima i, ukoliko niko iz naše zemlje ne bude zainteresovan, on će postrojenje prodati najboljem ponuđaču iz inostranstva.
- Naša zemlja se ponaša kao da joj ništa nije potrebno. Mi ćemo radije da kupimo tehnologiju od stranaca. S jedne strane imamo mlade koji su najbolji na svetu, a s druge nemamo samopoštovanje i sigurnost u sebe. Tako će se desiti da postrojenje prodam strancima, a onda će Srbija da ga kupi od njih po mnogo većoj ceni - navodi profesor Petrović za "Vesti".
On dodaje da bi to postrojenje omogućilo da sve toplane u Srbiji rade na sunčevu energiju tako što bi je sakupljale preko leta, a koristile zimi. U okviru ovog sistema mogao bi da se uradi i sistem grejanja na biomasu, a postoji i mogućnost da se proizvode energane.
Petrović kaže da su dolazili stručnjaci iz Jordana koji su želeli da se uvere da postrojenje može da skladišti energiju 48 sati. Profesor im je pokazao da sunčevu energiju, koja je dostigla 300 stepeni Celzijusa, mogu da čuvaju četiri do meseci. Nakon tog vremena temperatura je bila 200 stepeni, iako je spoljna temperatura padala i na minus 28 stepeni.
- Prvo smo pre tri godine uradili prototip laboratorijskog tipa, koji je mogao da se smesti u prostoriju. Na taj način smo, zapravo, hteli da pokažemo da je profesorova ideja izvodljiva. Prototip je snage desetak vati, jer je urađena parna turbina koja ima mali stepen korisnosti. Ona je mogla da sakuplja sunčevu energiju preko dana, a potom da emituje struju 24 sata - objašnjava fizičar Marko Vuksanović koji u profesorovoj firmi Alternativne energije radi na poslovima razvoja solarne toplane.
Kada su Amardži Rijat i Hardip Seira, predstavnici londonske firme Stor enerdži, prepoznali potencijal ove tehnologije, zatražili su da uradimo idejno rešenje i razvoj velikog sistema. Oni su finansirali čitav projekat, jer su želeli da vide efekte pilotskog, većeg postrojenja. Ova londonska firma i dalje finansira projekat profesora Petrovića.
- Sistem se sastoji od koncentratora prečnika 10 metara i termičke snage 50 kilovata. Radi po principu optičkog sočiva tako što prihvata sunčevu energiju i sakuplja je u jednu tačku, odnosno žižinu ravan, čiji je prečnik 300 milimetara. Kada sa tolikog koncentratora sakupite sunčevu energiju i stavite je na malu površinu, u žižinoj ravni dobijate temperaturu od 1.800 stepeni Celzijusa. Nemci su uspeli da dostignu samo 1.000 stepeni. Ovo je prva jedinica solarne toplane u kojoj se energija akumulira tokom leta da bi se tokom zime koristila za grejanje objekata. Taj izvor toplote može da se koristi i u industriji za sušenje voća i povrća, hemijskoj ili industriji drveta, kao i za procese sterilizacije, pasterizacije, izbeljivanja ili pranja. U ovom sistemu može da se akumulira toplotna energija od 40.000 kilovat-časova - dodaje Vuksanović.
On kaže da trenutno rade na izradi male jedinice za kućnu upotrebu. Koncentrator će imati prečnik dva metra, a služiće samo za proizvodnju tople vode. On bi mogao da nađe primenu u hotelima, bolnicama i sličnim objektima.
Znanje stekao u Nemačkoj
Petrović je u Srbiji završio Mašinski fakultet i radio kao profesor u Tehničkoj školi u Kragujevcu, bio je potpredsednik Goše u Palanci i Beogradu, a potom je postao tehnički direktor kragujevačke firme Romanija. Davne 1972. godine otišao je u Frankfurt gde je za samo šest meseci postao šef Manesmanove ispostave u Manhajmu. Bio je i šef razvoja inženjeringa u koncernu Krup u Esenu, koja zapošljava 180.000 radnika. Za dve godine je doktorirao u Ahenu. Napisao je 55 naučnih radova, a ima i 36 patenata. U Srbiju se vratio 1998. i u Kragujevcu otvorio firmu Alternativne energije u kojoj radi na proizvodnji solarne, geotermalne i energije vetra.
|
Kako je uveden telefon u Srbiji?
Može, ako nije protiv boga
Vladan Petrović smatra da njegovo postrojenje nije prihvaćeno u Srbiji, jer je "naš narod protiv svih novina". Za čitaoce "Vesti" ispričao je anegdotu o uvođenju telefona u Srbiji.
- U to vreme živeo je neki inženjer Pantić iz Bogatića kod Mačve, koji je radio u Simensu. Pošto je stekao veliki imetak, rešio je da dođe u Srbiju i uvede telefone. U listu "Videlo" objavio je konkurs na koji mogu da se jave svi koji hoće da uvedu telefon. Jedini koji se javio bio je industrijalac Đorđe Vajfert, koji je imao pivaru. Panta potom ode kod ministra vojnog Svete Nikolića i zamoli ga da prvo njemu uvede telefon kako bi narod sledio njegov primer. Ministar ga dovede do prozora, pokaza mu tri konjanika i reče da mu bolji telefon od njih ne treba. Panta onda zamoli Kostu, pomoćnika ministra, da uvede telefon u ministrovu kancelariju kada ovaj bude bio odsutan. I on pristade. Kada se ministar vratio, Kosta ga pozva iz svoje kancelarije. Ministar podiže slušalicu i kada prepoznade njegov glas, spusti slušalicu i poče da ga traži ispod stola i u ormarima. Pošto ga nije našao, onda je svojim službenicima rekao da ništa ne diraju dok ne dođe pop da vidi da to nije nešto protiv boga. Tako je Srbija poslednja u Evropi uvela telefone, a Panta se dao na put u Ameriku i nikada se nije vratio - ispričao je profesor Petrović.
