Zbog Haga prisluškivano 630 osoba
Nije poznato koliko je građana u Srbiji na merama prisluškivanja, jer osim države tajno snimaju i obični ljudi. Večernje novosti pišu da brojke variraju od nekoliko hiljada onih čiji se svaki korak prati po zakonu, do nekoliko stotina hiljada onih koji se "love“ ispod žita. Zbog Haga prisluškivano 630 osoba.
Zasad, javni su samo podaci o tome koliko je osoba prisluškivano kako bi se završila saradnja sa Haškim tribunalom. Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca nadzirao je telefonske i druge komunikacije 630 osoba.
Ipak, da li će neki od presretnutih snimaka - audio, video ili elektronska pošta moći da se koriste na sudu, zavisi od načina na koji se do njih došlo.
Prema rečima istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežane Ivković, da bi nadležni državni organi mogli da prisluškuju građane, moraju da imaju naredbu suda.
"U njoj se navode broj telefona i ime i prezime njegovog vlasnika. Snimanje može da traje tri meseca, a ako je potrebno može da se produži za još toliko, i posle toga za još šest meseci. Ako službeni organi ne pokrenu istragu u tom roku, te podatke više ne mogu da koriste", objašnjava Ivkovićeva.
Ali i ako pokrenu, osuđujuća presuda nije garantovana. To je naročito bio slučaj kod nekoliko Mladićevih "jataka" koji su ipak oslobođeni zbog nedostatka dokaza i pored prisluškivanja.
Isto tako, u bivšem Okružnom sudu u Beogradu, poznati trgovac ljudima, osuđivan četiri puta, dobio je samo dve godine zatvora posle petog „nastupa“ pred sudom zato što se ispostavilo da su policajci prisluškivali njegov telefon bez dozvole suda.
U praksi se dešava i da istražni sudija potpiše naredbu za prisluškivanje zbog sumnje da je osumnjičeni počinio jedno krivično delo, a tokom praćenja se ispostavi da je počinio još neka dela. U toj situaciji, transkript se po službenoj dužnosti prosleđuje tužilaštvu kako bi ono preduzelo odgovarajuće radnje.
"Bubice" i kamere mogu da koriste i građani bez dozvole suda, ali ako ispune određene uslove. Snimke, recimo, mogu da koriste vlasnici stanova i poslovnih prostora bez saglasnosti budućih okrivljenih, ako su ih napravili radi zaštite svoje imovine.
Advokat Nebojša Perović, koji brani okrivljene u Specijalnom sudu, kaže da su u ogromnoj većini predmeta u tom sudu koriste podaci o nadziranim telefonskim razgovorima, elektronskoj pošti ili samom kretanju okrivljenih.
