Dijaspora traži tri milijarde evra!
Odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kojom se nalaže Sloveniji da isplati štedne uloge nekadašnje Ljubljanske banke izazvala je brojne reakcije u EU. Naime, prevarene štediše poreklom iz Srbije, BiH i Hrvatske, koji danas žive širom Evrope, od Slovenije potražuju čak tri milijarde evra!
Naravno, Slovenci, ne žele da isplate štedne uloge koje su "prisvojili" preko noći likvidacijom Ljubljanske banke 1994. godine i formiranjem - Nove ljubljanske banke (NLB). Zato je ministar spoljnih poslova Slovenije Karl Erjavec odmah najavio žalbu Ljubljane, dok su udruženja štediša pozdravile odluku iz Strazbura.
Senad Alimehaj iz Ulma, predvodi grupu prevarenih deviznih štediša koji su Novu ljubljansku banku i državu Sloveniju tužili Zemaljskom sudu u Frankfurtu zadovoljan je presudom suda u Strazburu.
- Presuda u Strazburu samo je jedna stepenica na putu do pravde. To je svakako dobra vest za prevarene štediše Ljubljanske banke, bez obzira što će se Slovenija žaliti na presudu, jer to je novi pokušaj kupovine vremena i odugovlačenja. Isto se dešava i pred Zemaljskim sudom u Frankfurtu, jer Slovenija već treći put traži pomeranje roka, navodno radi prikupljanja dokumentacije - kaže sagovornik "Vesti".
Janša: Nemoguć zahtev
Slovenački premijer Janez Janša je povodom presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da Slovenija isplati štediše Ljubljanske banke (LB) izjavio da "nije moguće od nekoga tražiti ono što nije dobio".
|
Zahvaljujući upornosti pojedinaca, kao što je Alimehaj, ali i Udruženja prevarenih deviznih štediša, problem je postao poznat široj javnosti a već se pred Evropskim sudom za ljudska prava nalazi više tužbi. Sve dok su se prevareni vlasnici devizne štednje pojedinačno obraćali NLB, rešenja nije bilo na vidiku, ali kada je krenulo sa internacionalizacijom problema, stvari su se bitno promenile.
Nedavno su o problemu vraćanja stare devizne štednje Ljubljanske banke pisali nemački i austrijski časopisi za privredna pitanja Handelsblat i Wirtschaftsblat , kao i švajcarski Neue Züricher Zeitung (NZZ). Zajedničko za sva tri časopisa je konstatacija da je problem nastao gašenjem Ljubljanske banke i osnivanjem NLB 1994. godine i odbijanjem da NLB preuzme i dug deviznim štedišama.
Tako se Slovenija kao članica EU našla u vrlo neugodnoj situaciji, jer se, kako pišu stručni privredni časopisi, dva miliona stanovnika te zemlje nalazi se u ozbiljnoj ekonomskoj krizi. S druge strane od Slovenije se zahteva da isplati visoki iznos stare devizne štednje Ljubljanske banke.
Tri meseca za žalbu
Za ulaganje žalbe Slovenija ima vremena tri meseca, a posle tog roka presuda postaje pravosnažna. O žalbi bi trebalo prvo da odlučuje posebna komisija od pet sudija i ako je prihvati o njoj će odlučivati veliko veće posle čijeg odbacivanja žalbe presuda stupa na pravnu snagu. |
Safet Alimehaj nasledio je očevu štednu knjižicu Ljubljanske banke sa 80.000 evra koje uporno potražuje već nekoliko godina. U Nemačkoj se u udruženje organizovalo 250 oštećenih štediša koji traže isplatu glavnice i kamata što iznoši više od milion evra. Računa se da u Evropi ima više od 300.000 oštećenih štediša kojim je ostalo neisplaćeno preko tri milijarde evra duga.
Švajcarski dnevnik NZZ piše o Ljubanu Ćuku (62) koji od 1972. živi u Švajcarskoj i kome je takođe u Ljubljanskoj banci ostao veliki iznos devizne štednje čuvane za stare dane. Umesto da starost dočeka materijalno obezbeđen, on vozi taksi i nada se da će dobiti svoju ušteđevinu.
Novu dimenziju problema izazivaju vlasnici ili naslednici stare devizne štednje iz Nemačke koji su uzeli nemačko državljanstvo i kao nemački državljani kod nemačke države traže zadovoljenje pravde po njenih zakonima.
Sukob sa Hrvatskom
Nemački Handelsblat piše da je oko 100.000 štediša iz Hrvatske imalo uloge u Ljubljanskoj banci koji bez pripadajućih kamata za 20 godina iznose preko 200 miliona evra. Za njih je štednja u Ljubljanskoj banci postala grobnica teško zarađenog i ušteđenog novca. Obzirom da je iza svojih prevarenih deviznih štediša stala hrvatska država, problem stare devizne štednje dobio je i političku dimenziju i postao izvor mogućih krupnijih problema. Tako Ljubljana preti blokadom ulaska Hrvatske u EU polovinom iduće godine, ukoliko Hrvatska ne povuče tužbu zbog štednih uloga nekadašnje Ljubljanske banke.
|
