Ivašov: Srpsko njet za NATO
General Leonid Ivašov ušao je prvi sa ruskim trupama Sfora na Kosmet 1999. godine i zauzeo aerodrom Slatina kod Prištine. O tome je redovno izveštavao Borisa Jeljcina, a ovdašnjoj javnosti je poznat i po svedočenju na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.
Da li hladnoratovske podele još uvek traju, kako izgleda geopolitička karta sveta i gde je na njoj Srbija, teme su o kojima za RTS govori predsednik Moskovske akademije za geopolitičke probleme general Leonid Ivašov.
Kako vidite buduće odnose Rusije i Sjedinjenih američkih država?
Amerika je dobila novog - starog predsednika, ali bezbednosna i unutrašnja politika se neće promeniti jer politiku jedne zemlje ne određuje samo njen predsednik, već i tokovi svetske politike. Kada je reč o našim odnostima, mislim da će se bitno promeniti, delom zbog toga što je predsednik Putin izabrao jedan drugi vetar razvoja Ruske federacije. Ako su ranije prioriteti naše politike bili bazirani na dobrim odnosima sa Amerikom i Evropom, sada je najvažnije stvaranje Evroazijskog saveza, čiji će Rusija biti geopolitički centar. Promeniće se politika istoka i mislim da će tu važnu ulogu odigrati Šangajska organizacija za saradnju, koja će se transformisati u Evroazijski savez. U njemu će, na moju veliku radost, glavne uloge igrati Rusija, Kina i Indija. U taj savez će ući i Iran, Pakistan, Avganistan i Mongolija. Biće to prava alternativa zapadnom svetu.
Region Bliskog istoka je jedno od svetskih žarišta, šta je po vašem mišljenju najbolje rešenje za situaciju u Siriji, s obzirom na oprečne stavove Amerike i Rusije?
Rusija je dvadeset godina slušala politiku Amerike i igrala u tom ritmu. Danas Rusija demonstrira svoju samostalnost, a Sjedinjene države su prinuđene da se usaglašavju sa politikom Rusije, tim pre što tesno sarađujemo sa Kinom. Rusija nije dopuštala bombardovanje i agresiju upućenu Siriji, a humanitarnim kolonama teklo je oružje. U Siriji su se sudarili istok i zapad, ali ja mislim da će pobediti ideja istoka. Rusija je kroz poziciju prema Siriji započela nacionalnu borbu za svoju samostalnost - i unutrašnju i spoljnu.
Dalje na istoku, u Kini dolazi do smene generacija partijskog i državnog rukovodstva. Kineska ekonomija je druga sila na svetu, koliko će ona uticati na tokove svetske politike?
Smatram da je generacijska smena rukovodstva u Kini nešto što treba pažljivo da izučimo - spokojna i mirna, to je osobenost kineskog sistema. Mislim da će se sve više razvijati odnosi Rusije i Kine, pa i u okvirima Šangajske organizacije. Tu ponovo pominjem Evroazijski savez, kao suprotnost agresivnom zapadnom svetu, ali i region Arktika bogatog prirodnim resursima. Njega ćemo osvajati i štititi zajedno sa Kinom i Indijom.
Gde je Srbija u tom velikom tenisu, na terenu sa svetskim velesilama?
Najpre želim da govorim o svetskoj tendenciji, globalnoj transnacionalnoj saradnji. Međutim, u tome glavnu reč vodi svetska finansijska oligarhija koja svet pretpostavlja svojim ličnim interesima i američkom dolaru. Ali unipolarni svet nije moguć. Vidimo da se uticaj manjih država smanjuje i da nastaju savezi. Rusija kroz stvaranje Evroazijskog saveza zagovara dve matrice: jedna je pravoslavna - slovenska, a druga je evroazijska.
U prvom slučaju Balkanske zemlje, pre svih Srbija, veoma su važne jer su nam duhovni, kulturni i ekonomski saveznici. Zato će pažnja Rusije prema Srbiji da raste, ali očekujem i da će se Srbija odlučiti, hoće li biti u Evropskoj uniji, u NATO-u ili će biti partner Rusije.
Može li Srbija da bude članica EU i najbolji prijatelj Rusije u isto vreme?
Naši klasici poput Stanislavskog i Dostojevskog su govorili o sveslovenskom savezu. Ipak, tu je podvučeno da je naša dužnost u jedinstvenom duhovnom i kulturnom prostranstvu i ja to sledim. Pri tome je obaveza sačuvati političku samostalnost i nezavisnost. Ako Srbija uđe u NATO savez, kome se Rusija suprotstavlja, mislim da će naši odnosi, i među narodima i među državnim vrhom, umnogome postati složeniji. Svi građani Rusije Srbe vide kao braću i kao prijatelje, a 90 odsto njih NATO vidi kao đavolski agresivni pakt. Zato ulazak Srbije u Evropsku uniju ne bi pokvario naše odnose, ali bi stupanje u NATO značilo neprijateljski korak.
Davno ste izjavili da je globalna politika NATO-a i Zapada takva da države Balkana drži razjedinjenim. Kako Vam sada izgleda budućnost zemalja bivše Jugoslavije i koliko ste upućeni u Kosovsko pitanje?
Tu više nikada neće biti nikakve ekonomske niti političke samostalnosti. Tim procesom rukovode Zapadna Evropa i Amerika. Ceo Balkan je nestabilan, a Turska jača i podržavaju je Sjedinjene države. Za sada perspektivu regiona ne vidim u stabilnosti, što važi naročito za Srbiju. Mada, u nekim svojim analizama, kada razmišljam i o kosovskom problemu, često kao garant stabilnosti u budućnosti vidim državne projekte Velike Srbije, Velike Albanije i Velike Hrvatske. To bi bio temelj stabilnosti i mira na Balkanu.
Kako komentarišete smenu ruskog ministra odbrane Serdjukova i to što je na njegovo mesto postavljen gubernator moskovske oblasti Sergej Šojgu?
Kada je 2007. godine Putin imenovao Serdjukova za ministra odbrane Rusije u vojsci je nastao haos. Kada ga je smenio, to je bio praznik i ja sam se radovao. Serdjukov je dobio ono što je zaslužio - zatvorsku kaznu. On je naneo neopisivo ogromnu štetu Ruskoj federaciji u domenu odbrane, a svojim reformama je dobrim delom razrušio temelje vojske i odbrane. Tu mislim i na vojnu nauku i obrazovanje. Naravno, to nije uradio sam, jer je bio svojevrsni zadatak - oslabiti svoju armiju i čak, na neki način, približiti se NATO-u. Putin je to sasekao i na njegovo mesto došao je general armije i heroj Rusije Sergej Šojgu. To je silan čovek koga poštuju u zemlji. Nije popularan političar, ali je savršen organizator. Siguran sam da će ispraviti nasleđene greške.
Niste prvi put u Beogradu, kako vam izgleda danas?
Beograd sam upoznao još u vreme Sovjetskog saveza i tada sam ga zavoleo. Nakon toga sam u njemu bio u vreme krize i bombardovanja, tada sam veoma žalio. Danas osećam da se Beograd toliko razvio i želim mu da bude još jači i lepši.
