Deset duša u tri sobice

Srboljub Đorđević, 51-godišnji poljoprivrednik iz sela Vlase kod Vranja, ima šestoro dece, u kući ih živi desetoro i ne žale se. Znaju recept kako da prežive, a to je rad od jutra do mraka.

- Imam suprugu Slađanu, sinove Miloša, Vladimira, Filipa, Nikolu, Marka i ćerku Miljanu. Sa nama živi moj otac Vlastimir i tašta Stanojka. Deset smo duša u tri sobice i jednom hodniku, ali ne žalimo se, imamo da jedemo i da preostane. E, drugo nemamo, recimo, kupatilo koje deca sanjaju - počinje priču Srba.

Žive složno, svako zna svoj posao, a da bi tako bilo, navike se moraju sticati još od najranijeg detinjstva.

- Decu učimo čim prohodaju da su najveće nesreće za čoveka bolest i glad. Pošto živimo svi zajedno, učimo ih da samo radom možemo da preživimo, da onaj koji hoće može da se školuje, da sutra može da se ženi i udaje i osnuje svoje domaćinstvo. Sinove Vladimira i Filipa, koji su u osnovnoj školi, ne podsećam šta treba da rade, već oni mene upozoravaju - kaže Srba.

Nadnica u Vojvodini

Porodica Đorđević na okupu

 

Njegov radni dan traje od pola pet ujutru do pola dvanaest uveče. Legne u dvanaest jer pola sata mu je potrebno da napravi raspored posla za sutrašnji dan.

- Supruga me prati u poslu, mada je ona sa taštom zadužena više za kuću, a ja s ocem i za štalu, svinjac, kokošarnik i ostale prostorije gde čuvamo koze, ćurke, plovke... Najstariji Miloš je moj glavni oslonac, ali da bi se imalo za decu za školovanje, on s jeseni ide kod rođaka u Čentu, u Vojvodinu. Tamo radi kao nadničar, ne bira posao jer se mnogo više plaća nego kod nas. Sve što zaradi, osim što potroši za put, pošalje kući jer svaki dinar ide u zajedničku kasu - ističe Srba.

Otpočeli su kuću u centru selu, pored reke Vetrnice, pokrili je, rupe zatvorili daskama i tu je za sada kraj.

- Naše domaćinstvo je u zaseoku Bara, u brda, kad padne kiša ili sneg, samo se peške može doći do kuće. Silazak sa brda za nas je Amerika. Vidimo da je mnogo loše u državi, ali verujemo u neka bolja vremena, da završimo započetu kuću, da sutradan bar dvojica sinova imaju po dve sobe i kupatilo i da mogu dostojanstveno da žive kao seljaci. Zasad niko od njih ne želi da napusti selo, a i gde bi?! - ubeđen je Srba.

Slađana Đorđević

Bave se sitnom poljoprivredom, čuvaju stoku, svinje, kokoške... Za stoku treba obezbediti seno, a ove godine bila je velika suša.

- Nama je milo da kažemo da imamo devet krava, tri teleta, sedam svinja, prasad, dve koze, 30 ćurke seljačke, pet ćurke tovne, 15 kokoški misirki, 40 kokoški domaćih, sedam plovki i gusku i gusana. Da bi se to prehranilo, pored toga što kupujemo malo stočne hrane, pod senom imamo 27 hektara. Od toga, sedam su naša, pet su pod ugovorom, a 15 obrađujemo, bez ugovora, za neku sitnu uslugu. Sadimo kukuruz i pšenicu. Kukuruz se ove godine spepelosao od suše, a pšenica je dobro ponela, što nas raduje jer ćemo imati dovoljno brašna za nas i živinu. Uprkos velikoj suši, uspeli smo da doteramo u štalu 4.000 bala sena - s ponosom priča Srba.

Seljak kao Isus

Sve to zahteva danonoćni rad, ali i mehanizaciju. Srba je na vreme mislio i svaki višak zarađenog novca ulagao u mašine.

- Imamo traktor, dva motokultivatora, balirku, kosačicu, plugove, drljaču, samo nemamo sakupljačicu sena. Košta oko 600 evra, ali ne stiže se, a velika je želja da je imamo i kompletiramo mašine koje su nam potrebne - kaže Srba.

Mašina ima, a na njima ne može da radi samo Srba. Kad je tu Miloš, preuzima traktor, za balirku je zadužen Vladimir, a za kosačicu Filip. Posla nisu pošteđeni ni najmlađi Nikola i Marko. Jedino Miljana pomaže majci oko kuće kada je u selu, inače, ona u Vranju živi u internatu i odličan je đak trećeg razreda poljoprivredne škole.

- Miloš radi sa mnom najteže poslove, posebno kad treba da beremo i doteramo drva. Drva sečemo u susednom selu Trsteni, koja je tik pored administrativne granice s Kosovom. Nemamo našu šumu, ali sečemo šumu naše kume. Sečemo i teramo za nas, za njenu porodicu i nešto za prodaju. Težak je to posao i tu mi najviše pomaže najstariji sin Miloš. Sada, kada je u pečalbu, njegov posao preuzima Vladimir. Naravno da ga pazim da se ne pokida u poslu i ne upropasti zdravlje, radi s motornom testerom srednje jačine i seče buke i hrastove srednje veličine. Izveštio se, sam ode, jer ja moram na druge poslove. Kad uveče odem u šumu, on spremio četiri do šest metara kubnih, izvukao ih pored Trstenske reke i čeka da ih utovarimo u traktor - ističe Srba.

A sinovi rade sve. Filip je sam pokosio svu travu, Vladimir je 4.000 bala napravio. Najmanji Nikola i Marko bale su povezivali kanapom i dovlačili ih do puta. Kućica, nasleđena od predaka, stara, ali pričvršćena podseća na minula vremena iz prve polovine prošlog veka. Ipak, ova skromna desetočlana porodica spremna je za zimu.

- Imaćemo hranu za nas i za stoku. Zbog suše stoka se masovno prodaje u našem kraju i to ispod cene. Ljudi nemaju čime da je hrane. Žalosno je gledati u četvrtak, kada je pijac u Vlase, kako grupa nakupaca iz Vranja, Leskovca i grupa Albanaca s Kosova dere kožu seljacima, gde se kupuje krava, a tele ostaje džabe. Seljak se muči kao Isus, a korist imaju samo nakupci koji dođu s evrima u džepu - tvrdi Srba.