Lekovi na recept vode u bankrot
Dogovori oko uključivljanja privatnih apoteka u izdavanje lekova na recept ”zapeli” su već na samom startu. Kako pišu ”Večernje novosti”, problem su garancije oko rokova naplate.
Naime, Republički fond zdravstvenog osiguranja trenutno apotekama plaća lekove izdate u martu, a za privatnike je sporno, čak, i da čekaju trostruko kraće - do 60 dana, što bi, prema najavama ministara finansija i privrede Mlađana Dinkića, bio krajnji rok u kojem bi država bila obavezna da servisira svoje obaveze prema komitentima.
Za nešto više od 10 dana, od kada je Slavica Đukić Dejanović, ministarka zdravlja, obelodanila inicijativu da se privatnici uključe u izdavanje lekova na recept, sa apotekarima su održana dva sastanka - jedan u Ministarstvu, a drugi u RFZO. Ništa konkretno još nije dogovoreno, pa farmaceuti već sad sumnjaju da će inicijativa mininistarke zdravlja moći da se sprovede u praksi od 1. januara sledeće godine, kao što je najavljeno.
- Čak i da rokovi plaćanja budu od 45 do 60 dana, kao što je najavio ministar Dinkić, mi bismo morali puna dva meseca u apoteke da ubacujemo svoj kapital, što malo koji privatni apotekar finansijski može da izdrži - kaže za ”Večernje novosti” Dragutin Rajevac, predsednik Skupštine Saveza privatnih apoteka.
- U RFZO, takođe, ”operišu” sa rokom isplate od 60 dana, ali trenutno ne mogu da garantuju da će moći da ga ispoštuju. Mi smo u ponedeljak kontaktirali i sa veledrogerijama da vidimo da li bi one mogle da 200 dana čekaju privatnike, kao što sad tolerišu zakašnjenje u naplati od državnih apoteka.
Prema pisanju ”Večernjih novosti”, još nisu precizirani ni kriterijumi koje će privatnici morati da ispunjavaju da bi mogli da potpišu ugovor sa RFZO.
- Tek krajem meseca mogli bi da se znaju precizniji kriterijumi za uključivanje privatnika u izdavanje lekova na recept - rečeno je u ponedeljak ”Večernjim novostima” u RFZO.
Trenutno niko ne može ni da pretpostavi koliko bi privatnih apoteka, od oko 1.500, moglo da počne da izdaje lekove na recept. Među kriterijumima za potpisivanje ugovora sa RFZO svakako će biti dva osnovna: stručni kadar i dovoljno lekova na zalihama.
U apotekarskim krugovima, međutim, ”Večernjim novostima” je potvrđeno da mnoge privatne, ali i jedan deo od ukupno 980 državnih farmacija, nema u svakoj smeni diplomiranog farmaceuta. A po Zakonu jedino on može da izdaje lekove.
Mnogi vrebaju prilikuNajavu da će privatnici moći da izdaju lekove na recept, mnogi su, izgleda, videli kao priliku za dobar biznis, pa se ubrzano spremaju za otvaranje apoteka, i to u pešačkim zonama i u blizini domova zdravlja, potvrđuju za ”Večernje novosti” u farmaceutskim krugovima. Na recepte se godišnje izdaju lekovi u vrednosti 30 milijardi dinara, a apotekarima od te sume pripada marža od 12 odsto, ili oko 3,6 milijardi. Kada bi svi mogli da računaju na isti promet, po toj računici svaka od oko 2.400 državnih i privatnih apoteka zaradila bi od recepta po 1,5 milijardi dinara godišnje. Iako apotekari traže da se, kao u nekim zemljama u okruženju, uvede klizna marža, od devet na najskuplje lekove do 30 odsto na najjeftinije, o tome se, zasad, ne raspravlja. |
