Zašto (opet) nema lekova u beogradskim apotekama?
Ukoliko ste ove nedelje po apotekama tražili durofilin, proscar, tiklodiks, plilazid ili niripan, najverovatnije ih niste našli. Opet je nestašica pojedinih lekova! Te, sve češće nestašice posledica su uglavnom birokratskih problema, za koje nije poznato kada će biti rešeni.
Prema podacima objavljenim na satu Apotekarske ustanove Beograd u ovom trenutku u prestoničkim apotekama nedostaje oko 60 vrsta lekova koji se izdaju na recept. Neki od njih imaju alternativu, neke možete kupiti u privatnim apotekama, a nekih uopšte nema na tržištu.
Probleme koji uzrokuju nestašicu lekova ugrubo možemo podeliti u one koji potiču od proizvođača i na one koji su u vezi sa prodavcima medikamenata.
PROBLEMI SA PROIZVOĐAČIMA
Da bi lekovi mogli da se nađu na rafovima apoteka, moraju imati dozvole i ateste nadležnih organa. To znači da kada registracija leka nije obnovljena, atest nije završen ili neophodna prateća dokumentacija od strane uvoznika ili proizvođača nije do kraja obezbeđena – lek nećete moći da kupite.
Poseban problem postoji sa lekovima kompanija Srbolek i Jugoremedija. Naime, kompanija Srbolek u stečaju je od 2011. godine: Privredni sud je aprila te godine doneo rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nad ovom firmom, koja je obustavila plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine. Nekoliko meseci kasnije, firma je bankrotirala a 188 zaposlenih dobilo je otkaze.
Zrenjaninska fabrika “Jugoremedija” u stečaj je “otišla” u decembru 2012. godine.
U obe kompanije odigrale su se milionske prevare, zbog kojih je nekoliko lica u pritvoru.
PROBLEMI S NABAVKOM LEKOVA
Kada je o nabavci lekova reč, ovde se “javlja” nekoliko problema, uzrokovanih birokratskim manjkom osećaja za probleme realnih ljudi. Jedna grupa problema u vezi je sa tenderima, odnosno mogućnošću da budu oboreni ili prekinuti. Druga vrsta problema pojavila se zbog zakonske regulative o javnim nabavkama, ali je jedan deo ovog problema rešen. Jedan od ovih problema je trošenje “tenderske količine”, koje je v. d. direktora AU Beograd Dragana Simić objasnila na sledeći način:
- Do sredine ove godine, RFZO je predračunom sredstava, koji je sastavni deo Pravilnika o ugovaranju, određivao iznos sredstava koja su opredeljena za lekove i pomagala koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa je samim tim Apoteka “Beograd” imala novčano ograničenje za tzv “hitan postupak”, koji je okončan 20.05.2013. godine. Posle toga RFZO je izmenio Pravilnik o ugovaranju u smislu da više ne postoji utvrđen iznos sredstava za lekove, pa samim tim otovreni postupak javne nabavke, koji je Apoteka “Beograd” okončala pre nekoliko dana, neće više imati ovaj razlog za evenutlanu nestasicu – kaže Simićeva i dodaje:
- Posle Apoteka “Beograd”, to jest u vreme kada smo mi okončali naš hitan postupak, sve državne apoteke ušle u u postupak javnih nabavki, pa je značajno povećan broj pacijenata iz drugih gradova koji su propisanu terapiju podizali u apotekama Apoteke “Beograd”, što je naravno dopirnelo bržem trosenju lekova iz tog postupka javne nabavke koja je bila planirana samo za građane Grada Beograda.
Sledeći problem, koji je takođe u vezi sa postupkom nabavki, jesu novi lekovi na listi onih koji se izdaju na recept, odnosno A listi. Naime, o promenama na ovoj listi odlučuju Vlada Srbije i RFZO, a po zakonu, one stupaju na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku. Međutim, oni se ne mogu tako brzo naći u inventaru AU Beograd.
- Čak i hitan postupak javne nabavke traje minimum 20 dana, što znači da AU Beograd nikako u roku od osam dana ne može da sprovede postupak javne nabavke za novouvedene lekove tj. lekove koji su stekli pravo da se izdaju na recept – kažu u ovoj ustanovi.
Dodatni problem su i različiti aršini za nabavku lekova kada su u pitanji državne odnosno privatne apoteke:
- Još jednom naglašavamo da obavezu sprovođenja javnih nabavki za lekove koji se izdaju na recept imaju samo državne apoteke dok privatne apoteke, koje takođe izdaju lekove na recept po ugovoru koji su potpisale sa RFZO, nisu obveznici Zakona o javnim nabavkama, već nabavku vrše potpuno slobodno na tržistu. To znači da, u slučaju ubacivanja novih lekova na Listu lekova privatne apoteke odmah mogu da počnu slobodnu nabavku, a državne apoteke pa i AU Beograd moraju da izmene Finansijski plan, Plan javnih nabavki, oba ta dokumenta mora da usvoji Upravni odbor, pa se tek posle toga može ući u javnu nabavku.
Situacija je jasna: nestašica lekova u mnogo manjoj meri je posledica nestašice sirovina ili problema koje imaju sami proizvođači, a mnogo više birokratskih ograničenja. Kako bi suština postojanja organizacije kakva je država trebalo da bude u tome da bude na usluzi sopstvenim građanima, pravo je vreme da se i ova država zamisli nad okolnošću da joj građani u 21. veku nemaju na raspolaganu neophodne lekove.
