Emirati i Srbija hraniće svet!

Delegacija vlade Srbije završila je posetu Abu Dabiju, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o saradnji u oblasti poljoprivrede, agro-industrije i izgradnji sistema za navodnjavanje, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede.

Za početak 100 miliona evra: Šeik Muhamed bin Zajed i ministar Aleksandar Vučić

 

Memorandum je u ime vlade potpisao ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a u delegaciji koja je posetila Abu Dabi bio je i potpredsednik Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

Prema planu malene arapske, izuzetno bogate zemlje, Srbija i UAE bi zajednički investirali u 10 poljoprivrednih gazdinstava koja su trenutno u državnom vlasništvu, a koja u posedu imaju oko 9.000 hektara obradivih površina. Posao ulaganja u naš agrar vodila bi korporacija Al Dahra, vodeća agro-industrijska kompanija iz Emirata, koja veoma uspešno posluje na nekoliko kontinenata.
 

Dogovor nije samo načelan, s obzirom da je predviđeno 66,7 odsto udela u srpskim gazdinstvima pripadne emiratskoj kompaniji, a startni kapital iznosio bi 100 miliona evra. Zatim bi ta zajednička kompanija dobila u dugoročni zakup još 16.000 hektara državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente do 250 evra po hektaru.

Predviđene su i dodatne investicije od najmanje 100 miliona evra za nabavku moderne opreme, mehanizacije i kompletno pokrivanje svih 25.000 hektara savremenim sistemima za navodnjavanje.

Vlada Srbije se obavezala da pruži punu podršku Al Dahri za preuzimanje jedne luke na Dunavu, koja bi postala logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Naime, transport Dunavom do Crnog mora je najkraća i najjeftinija ruta za plasman srpske hrane prema Bliskom Istoku, Aziji i severnoj Africi.

Profesor agroekonomije na Beogradskom univerzitetu Miladin Ševarlić za "Vesti" kaže da interes UAE za Srbiju nije nov, s obzirom da su oni već godinama prisutni u sektoru kozarstva i ovčarstva.

- Jako je dobro što se povezujemo s njima jer oni imaju novac, a mi resurse. Ono što je ovde posebno važno naglasiti je to da država njima može da ustupi ili proda samo ona gazdinstva iz takozvanog zelenog pula, ona koja nisu privatizovana ili je privatizacija poništena. Sve ostalo u Srbiji je već rasprodato - kaže profesor Ševarlić i dodaje:

- Srbiji 2014. godine ističe Prelazni trgovinski sporazum sa EU i posle toga se u punom kapacitetu primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i posle tog roka će bilo koji građanin ili firma iz EU moći da kupuje zemlju pod jednakim uslovima kao i građani Srbije. Imamo, dakle, nešto više od godinu dana da uradimo nešto veliko za našu zemlju.
 

Prema podacima UN-a i Svetske banke, najbrže rastuće stanovništvo je upravo u arapskom svetu, kao i Indiji, Africi i Latinskoj Americi, te u kombinaciji s globalnim otopljavanjem i smanjivanjem obradivih površina na planeti, hrana postaje sve deficitarnija. To je s jedne strane destabilizišući faktor, a s druge šansa za one zemlje koje proizvode manje nego što bi mogle, kao što je Srbija.

- Dobro je da preusmerimo izvoz, umesto što smo gotovo isključivo okrenuti EU. Prvo, EU nije rastuće tržište. Ono je dostiglo zenit. Evropa je staro društvo. Nama jako nedostaju investicije i dosad nismo uspeli iz Evrope da privučemo velika ulaganja u poljoprivredu, pa je dobro što tražim odruge izvore, a i tržišta za plasman. Naš deo EU fondova za agrar, ruku na srce, tek se sad otvara. Tek sa sticanjem statusa kandidata mi smo dobili još tri komponente pretpristunih fondova, od kojih je jedan poljoprivreda i ruralni razvoj - kaže Ševarlić.

Ljudi na svetu je sve više, tražnja za hranom značajno raste, a samim tim i cena, te ljudi koji vode Srbiju zaista imaju istorijsku šansu da značajno unaprede život građana.