Istoriju piše sa zločincem?!
"Vreme je za istorijski dogovor Srba i Albanaca", poručio je ozbiljnim tonom predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić nakon što je prešao Rubikon i uz posredovanje šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton u Briselu u petak više od sat vremena razgovarao sa premijerom secesionističkih vlasti na Kosovu Hašimom Tačijem, čovekom koji se sumnjiči za najteže zločine i učešće u lancu trgovine organima otetih Srba sa Kosmeta.
Ova bombastična izjava srpskog premijera pala je u zasenak brojnih detalja koji su se odnosili na iznenadni sastanak. Svaki akter imao je svoju verziju zajedničkog susreta.
- Ja sam Tačiju rekao da koliko god je Kosovo njegovo, toliko je i moje jer ja potičem s Kosova, kao i svi mi - jedna je od rečenica kojom je Dačić opisivao razgovor.
Tači je za prištinsku televiziju Kohavision (KTV) potvrdio ovu opasku srpskog sagovornika, a zatim preneo šta je on uzvratio:
- Rekao sam mu, pošto je rođen u Prizrenu, da ima pravo na dvojno državljanstvo i da ću mu to sa zadovoljstvom omogućiti - pohvalio se Tači sopstvenom domišljatošću.
Svestan da će biti kritikovan zbog susreta, Dačić je podsetio da je Tači učestvovao i u razgovorima u Rambujeu (1999.).
- Niko mi ne može zameriti što vodim dijalog s Tačijem jer sam ja i ratovao protiv njega, ali je moja uloga, kao predsednika Vlade, da se ratovi više ne ponove - dodao je lider SPS-a.
Sudeći po većini zvaničnih reakcija, Dačić nije morao mnogo da se pravda. Izuzev Demokratske stranke Srbije, u redovima parlamentarnih stranaka, kako vladajućih tako i opozicionih, njegov sastanak sa Tačijem nije dočekan na oštricu noža. Šta više, pohvaljen je kao "hrabar čin u preuzimanju odgovornosti".
"Neki su se sa Tačijem viđali nakon silaska sa vlasti, a Dačić na početku mandata. Za razliku od njegovih prethodnika, on je hrabar i za razliku od nekih ranije, ova vlada se ne bavi marketingom i praznim obećanjima", izjavila je Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade za evropske integracije.
Tadić prvi pružio rukuLider Demokratske stranke Boris Tadić koji se početkom jula na Kroacija samitu u Dubrovniku, rukovao sa Hašimom Tačijem, zbog čega je izazvao lavinu osuda i među pripadnicima sadašnje Vlade, posle rukovanja Dačića sa Tačijem nije likovao u stilu: "Jesam li bio u pravu?". |
U partiji Vojislava Koštunice - DSS-u smatraju da je sastanak sa čovekom protiv kojeg je 2008. godine podneta krivična prijava zbog podrivanja ustavnog poretka Srbije i za kojeg postoje "osnovane sumnje" da je odgovoran za zločin otmice Srba radi trgovine organima, neprihvatljiva je i predstavlja "narušavanje srpskih državnih i nacionalnih interesa".
Siti se ismejašeTema sastanka je bio dogovor o predstojećem dijalogu Beograda i Prištine koji bi uz posredovanje EU trebalo da se nastavi na najvišem političkom nivou sledećeg meseca, nakon što srpske vlasti usvoje pregovaračku platformu. Dačić kaže da je na sastanku predočio da dok traje dijalog ne sme biti jednostranih poteza. |
- Skupština Srbije još nije usvojila platformu za pregovore o Kosovu, niti je donela odluku i ovlastila bilo koga da može da se susretne s Tačijem ili bilo kojim drugim albanskim separatistom - podsetio je portparol DSS-a Petar Petković.
Dačić je u razgovoru sa izveštačima nakon sastanka posebno pohvalio Brisel, rekavši da po prvi put u dijalogu EU nije imala "naredbodavan pristup".
- Nije nam je rečeno: 'Ovo je tema o kojoj se morate dogovoriti' - dodao je premijer.
Analitičar Đorđe Vukadinović, međutim, kaže da je nejasno da li je susret samo još jedan u nizu besmislenih ustupaka Beograda.
- Za sada još ne znamo da li je pristanak na sastanak s Tačijem rezultat procene ili nade da bi on zbog situacije u kojoj se nalazi možda mogao biti malo mekši pregovarač ili je, što je verovatnije, reč samo o nastavku prakse jednostranih ustupaka Beograda zarad virtuelnog napretka na takozvanom evropskom putu - primetio je Vukadinović.
Prema njegovim rečima, srpska vlast je prešla još jednu crvenu liniju i "pod prinudom progutala jednu od većih žaba".
Nije - jeste bilo rukovanja?Iako je Ivica Dačić za srpske medije izjavio da na sastanku u Briselu "nije došlo do istorijskog rukovanja", njegov sagovornik iz Prištine tvrdi sasvim suprotno.
Poruke Srba sa KosovaPredsednik Srpskog nacionalnog veća severnog KiM Milan Ivanović smatra da je susret u Briselu posledica ultimativnih pritisaka EU i Vašingtona na Srbiju da mora da prizna teritorijalni integritet Kosova.
U Prištini slave, opozicija kritikujeKancelarija predsednice Kosova Atifete Jahjaga pozdravila je sastanak u Briselu, koji njen portparol Arber Vlahiju vidi kao "korak napred ka normalizaciji odnosa naše dve zemlje". I u Prištini, međutim, ima onih kojima se ne sviđa što je do susreta došlo. |
Pričali na sofi uz pomoć prevodilaca
Srpski i kosovski premijer sreli su se prvi put od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. sa ciljem da se smanje tenzije, ocenjuju svetski mediji. Oni navode da su tokom susreta u Briselu Tači i Dačić sedeli jedan naspram drugog na sofi i razgovarali uz pomoć prevodilaca.
Radio Slobodna Evropa je javio da je sastanak bio neformalan i da nije bilo nikakvih pregovora, "ali da su očigledno sve karte bile na stolu".
"Razgovarali su o situaciji na severu Kosova i o paralelnim institucijama Srbije, ali nije doneta nikakva odluka...", javio je dopisnik radija iz Brisela.
Podsećajući na saopštenje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton da je njen zajednički susret sa Dačićem i Tačijem "protekao u dobroj i konstruktivnoj atmosferi", francuska agencija Frans pres ocenila je da je sastanak usledio kako bi EU pružila "svež podsticaj" mesecima napora da se reše problemi "koje je izazvala Srbija", ne priznajući jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Uz podsećanje da je Srbija saopštila da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, američka agencija AP ocenjuje da je najkritičnija tačka sever pokrajine, gde "tvrda linija Srba ne priznaje vlast centralne kosovske vlade".
Paradoksalno je, ocenjuje Balkan insajt, da je prvi srpski zvaničnik sa kojim se susreo Tači bivša desna ruka Slobodana Miloševića, koji je, kako se dalje navodi, "vodio rat sa NATO-om kako bi zadržao tada većinsko albansku pokrajinu u Srbiji".