Sveti Sava se vraća kući
U Deževi podno Golije vladika timočki Justin osveštao je i sa sveštenstvom i meštanima položio kamen temeljac hrama Svetog Save, koji će se graditi prilozima žitelja sela u Deževskoj dolini i uz pomoć vernika iz cele Srbije i dijaspore. Baš u Deževi Stefan Nemanja je formirao prvu srpsku državu i tu su rođeni njegovi sinovi Vukan, Stefan Prvovenčani i Rastko Nemanjić, odnosno sveti Sava. Svečanosti je prisustvovalo više od 3.000 vernika iz Raške oblasti i cele Srbije.
Hram će se graditi nedaleko od Nemanjine saborne crkve u Deževi, gde je 1282. godine održan čuveni Deževski sabor na kome je kralj Dragutin predao presto svom bratu i kasnije moćnom srpskom vladaru kralju Milutinu, a u blizini zaseoka Miščići gde je svet ugledao Rastko Nemanjić, kasnije sveti Sava.
SVAKI KAMEN ISTORIJA
Ideja za podizanje hrama Svetog Save postoji odavno, bilo je planova da se najpre obnovi Nemanjina saborna crkva i da se arheološki istraži ceo teren, jer se veruje da su tu u blizini i Nemanjini dvori, kao i da se obnovi rodna kuća svetog Save, međutim, pošto u državi za to nije bilo para, a izgleda ni mnogo volje, vernici više nisu mogli da čekaju.
Slabi i razjedinjeni Srbi- Velika je čast biti ovde u postojbini svetog Save. Veći uzor od njega nama Srbima ne može biti. Onima koji imaju sumnju da će Srbi kao narod, ponekad slabi i razjedinjeni, opstati, ne treba da brinu, jer sveti Sava je sa nama - poručio je okupljenom narodu vladika Justin koji je potekao iz ovog kraja, a pre nego što je preuzeo Timočku eparhiju dugo godina bio je monah u Crnoj reci.
Međaši prošlostiGordana Gavrić, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, podsetila je okupljene na potrebu da se Petrova crkva, Sopoćani i Đurđevi stupovi, koji su pod zaštitom Uneska, zaštite od divlje gradnje u njihovoj blizini. |
Jedan od inicijatora za početak radova bio je otac Radoslav Janković, paroh deževski.
- Sve je ovde počelo, ovde je nastala srpska država, ovde su Nemanjići postali moćni i poznati, ovde je sveti Sava učio i odavde je, željan novih znanja, otišao u svet. Mada je svaki kamen ovde istorija, ceo prostor je prilično zapušten, pa je ovo bio poslednji trenutak da se organizujemo, da udarimo temelje hrama koji ćemo, akobogda, i završiti. Ovaj trenutak čekale su mnoge generacije u Deževskoj dolini, neke ga, nažalost, nisu dočekale - kaže otac Radoslav.
Crkva Svetog Save u Deževi ima dosta sličnosti sa hramom Svetog Save u Beogradu, projektovali su je stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture na čelu sa arhitektom Mirjanom Slavković, zidaće je najbolji majstori iz ovog i drugih delova Srbije.
Prvoslav Senović, ugledni domaćin iz Deževe, silno se obradovao početku izgradnje hrama.
- Kad god izađem u voćnjak pored obližnje Deževske reke, uvek mi sine kroz glavu da je ovuda prolazio Stefan Nemanja, da je gledao ova ista brda koja i mi danas gledamo, da se ovuda igrao i sveti Sava.... Ovde su rođeni carevi Dušan Silni i Uroš Drugi, kasnije nazvan Nejaki, odavde potiču i mnogi srpski kraljevi iz loze Nemanjića...
NEMARNA DRŽAVA
Član Odbora za izgradnju hrama Desimir Milanović iz Deževe uveren je da će Srbiji krenuti tek kada shvati gde su joj koreni.
- Stojimo danas na ovoj svetoj zemlji, možda i nesvesni koliko je ona sveta, ovo je predeo neverovatne istorije, ali je još neverovatnije koliko je ovaj prostor i danas zapostavljen, koliko je zapušten i koliko se o ulozi ovog kraja u ranoj srpskoj istoriji malo zna - smatra Milanović.
Profesor i publicista Mirko Popovac godinama je predavao srpski jezik u osnovnoj školi u Deževi koja, inače, ne nosi Savino ime, već partizanskog komesara Aleksandra Stojanovića Lesa.
Rus pevao "Tamo daleko"Polaganje kamena temeljca za hram Svetoga Save u Deževi pratio je bogat kulturno-umetnički program koji su, potpomognuti raskošnim glasom Ljube Manasijevića, izveli: etno-grupa Rašanke, Pevnica crkve Svetog Nikole iz Novog Pazara, KUD iz Štavlja kod Sjenice, pevači sa Kosova i Metohije, narodni guslari.... Zanimljivo je da su svečanosti prisustvovali i brojni Srbi iz dijaspore, a među gostima je bio i Rus Georgije Vuklotreb iz Sankt Peterburga. Sa sinom je prevalio dalek put da bi bio u Deževi i sa ovdašnjom decom otpevao "Tamo daleko". |
- Živim na stotinak metara od Nemanjine saborne crkve koja je još u ruševinama i decenijama se ljutim, pre svega na državu, što ne posvećuje više pažnje ovoj lepoti. Nije Deževa obično selo, svaki busen, svaki kamen ovde blagoslovio je sveti Sava. Zar to nije dovoljan razlog da Deževa bude mesto srpskog hodočašća, da nam deca ovamo dolaze na ekskurzije umesto što idu u Tursku i Grčku i da se ovde, na izvoru svoje istorije, kulture i tradicije, napajaju novim znanjima. Nadam se da će se izgradnjom hrama Svetog Save mnogo toga promeniti, ali je isto tako potrebno da se od malih nogu radi sa najmlađima, da ih učimo ko smo i šta smo i da ih usmeravamo na Savin put. Potrebno je i da mi stariji još mnogo toga promenimo u svojim glavama - priča Popovac.
Tomislav Komatina iz Deževe veli da je narod spreman da odvaja od usta za izgradnju hrama.
- Teška su ovo vremena, narod je osiromašio, posebno ovde u Deževskoj dolini, ali, uz božju pomoć, nadamo se da ćemo završitio brzo našu crkvu koja će biti početak otkrivanja neopravdano zapostavljene Deževske doline i najslavnijeg dela srpske istorije - kaže Komatina.
