Crkva u zavičaju Nemanjića
Kraj je građevinske sezone, a u Deževi podno Golije, nedaleko od ostataka Saborne crkve Stefana Nemanje, radnici Megalita iz Raške, predvođeni inženjerom Radišom Biorcem, "pletu tone gvožđa" i spremaju se da, pre nego što zahladni, izbetoniraju osnovicu i prvu ploču hrama Svetog Save koji se u postojbini prve srpske države i nedaleko od zaseoka Miščići i Savine rodne kuće, gradi prilozima vernika iz ovog kraja, Srbije i dijaspore.
Uz radnike je od prvog jutarnjeg zvona koje je ovamo privremeno doneto sa obližnjih Đurđevih stupova svakog trenutka i paroh deževski Radoslav Janković koji od početka na svojim leđima nosi ovu misiju.
- Nije lako, ali uz Božju pomoć polako napredujemo. Prošle godine osveštali smo temelje, letos smo ih izbetonirali, a ovih dana pripremamo betoniranje osnovice hrama, ugradićemo tone i tone gvožđa i stotine kubika betona, ovako veliki i ovako značajni hramovi grade se "jednom u hiljadu godina", imamo novca za osnovicu, a ostatak ćemo, nadamo se, prikupljati tokom zime i narednih godina. Nismo ni računali da ćemo sva potrebna sredstva prikupiti odmah i sve završiti za jednu godinu - ističe otac Radoslav, srećan što radovi odmiču u godini koja slavi 900 godina od rođenja Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića.
AKCIJA U ŠVAJCARSKOJ
- Plac smo platili 10.000 evra, još toliko potrošili smo za materijal, bar 5.000 evra, kojih još nemamo, trebaće nam za izvođača radova koji rade na poček, imamo nekih obećanja, pomoći će nam dobri ljudi da i njih isplatimo, deo će nam otpisati, jer i oni žele da daju svoj doprinos povratku Svetog Save u rodni kraj, u Deževu, odakle ga je otac i osnivač prve srpske države Stefan Nemanja poslao da po svetu širi pravoslavnu veru i na najbolji način predstavlja Srbiju. Ima Sveti Sava svoju zadužbinu i u Beogradu, ali hram u rodnom kraju, ovde gde je sve počelo, ipak je nešto posebno. Trebalo ga je započeti još davno, nije se moglo, teška su vremena bila - priča otac Radoslav koji je svojevremeno sa ocem Petrom (Ulemekom) išao čak u daleku Australiju da prikuplja sredstva za obnovu Đurđevih stupova.
Upravo novac iz Australije pomogao nam je da devedesetih godina započnemo obnovu Đurđevih stupova i izgradimo manastirski konak. Nikad nećemo zaboraviti braću iz dijaspore koja se odmah uključila i u prikupljanje novca za izgradnju hrama Svetog Save u Deževi. Nije Deževa samo naša, nas koji smo ovde ostali, Deževa, Nemanja i Sveti Sava u srcu su svakog Srbina - dodaje Janković.
Na gradilištu srećemo i Boška Beševića, žitelja Deževe koji decenijama sa porodicom živi i radi u Švajcarskoj. Među prvima je dao prilog za izgradnju hrama.
- Do sada sam uz pomoć prijatelja u Švajcarskoj sakupio i Odboru za izgradnju doneo oko 7.000 franaka, Milenko Puzović prikupio je više od 4.000 franaka, Božica Radović iz Australije poslala je 2.000 australijskih dolara, Rajica Tiosavljević iz Italije 1.800 evra... Puno su pomogle i firme iz Novog Pazara čiji su vlasnici Lazar Sretenović i Dragoš Plavšić... Nećemo stati, čim se vratim u Švajcarsku nastavljam akciju, predložio sam ocu Radoslavu i igumanu Đurđevih stupova ocu Gerasimu da i oni tokom zime posete srpsku dijasporu, pomoć, siguran sam, neće izostati. Mada je još sve na početku, meni je srce puno - kaže Boško Bešević.
Kurirovo imeNi osnovna škola u Deževi ne nosi ime Svetog Save, iako je od rodne kuće velikog svetitelja udaljena nepun kilometar, umesto što bi bilo najlogičnije - Savinog, nosi ime u ovom kraju anonimnog partizanskog kurira Aleksandra Stojanovića Lesa.
PomoćVernici koji žele da pomognu izgradnju hrama Svetog Save u Deževi mogu to da učine preko računa Crkvene opštine za Rašku oblast kod Komercijalne banke u Novom Pazaru broj: 205 - 64772 - 63 sa naznakom za izgradnju hrama Svetog Save u Deževi. Kontak je moguć i posredstvom telefona na broj 064 -8196 - 418. |
NIGDE ARHEOLOGA
Tomislav Komatina, domaćin iz Deževe i član Odbora za izgradnju hrama, kaže da je važno da se uključi što više vernika:
- Pomogao sam koliko sam mogao, pomagaću i ubuduće, ako treba i od usta ćemo odvajati za hram posvećen našem Rastku Nemanjiću, koji je ovuda kao dečačić trčkarao i ovde naučio prva slova i običaje.
Osim Rastka Nemanjića, u Deževi su rođeni srpski carevi Dušan Silni i Uroš Drugi, kasnije nazvan Nejaki, i više srpskih kraljeva. U vreme komunizma ovaj kraj je bio potpuno zapostavljen, jer niko tada nije mario za srpsku istoriju. Iako je ovo veliki arheološki lokalitet, a svaki kamen istorija, arheolozi ovde još ni kramp nisu zaboli, ko zna šta se sve krije ispod ove svete Nemanjićke zemlje - pita se dr Dobrosav Nikodinović, više godina organizator Nemanjinog Deževskog sabora i predsednik udruženja Ras.
- Ne razumem ni ove koji danas vode državu, kao da se stidimo naše najsvetlije istorije. Siguran sam da će Srbiji krenuti tek kada shvatimo gde su nam koreni, ko smo, šta smo i odakle smo. Narod koji se stidi svoje istorije ne zaslužuje poštovanje drugih. Nadam se da će, kad bude završen hram Svetog Save u Deževi ovaj kraj biti mnogo poznatiji i dostupniji turistima iz celog sveta - naglašava Nikodinović.
