Srbiji ostaje beli šengen
Posle šokantnog zahteva šest zemalja Evropske unije predvođenih Nemačkom da se Srbiji zbog lažnih azilanata ponovo uvede vizni režim za šengenski prostor, stižu nove poruke koje otklanjaju strahovanje da bi Srbiju po hitnom postupku mogla da zadesi ovakva sudbina.
Mikele Ćirkone, portparol komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem je obnarodovao da Ministarski savet neće 25. oktobra tražiti uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana, već hitne mere za zaustavljanje navale azilanata.
Oglasio se i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin koji je istakao da je zahtev šest zemalja EU za ukidanje bezviznog režima "najviši alarm za političke elite" u regionu, ali i da većina u EP takav zahtev ne podržava.
- Sve zavisi od reakcije u državama koje tangira ponovno uvođenje viza. Države Zapadnog Balkana moraju u rekordnom vremenu da pokažu koliko su operativne i sposobne da naprave promene u prioritetima. Vlade moraju da pokažu koliko je njima, u ime država koje predstavljaju, stalo do opstanka u bezviznom režimu i koliko su posvećene približavanju i ulasku u EU - rekao je Kacin, ukazujući da je zahtev šest članica EU "politička akcija" i zato zahteva odgovor balkanskih država.
Da Šengenski sporazum neće biti ugrožen, uprkos nastojanjima nekih država EU da bude radikalno izmenjen, ocenila je izvestilac EP za viznu liberalizaciju Tanja Fajon koja je prvobitno objavila da je većina članica EU za vraćanje viznog režima.
Politički zahteviDanilo Rakić
Danilo Rakić je komentarisao činjenicu da su, uz Nemačku, zahtev za ubrzani povraćaj viznog režima tražile i Francuska i Holandija koje nisu pogođene dolaskom lažnih azilanata.
On se slaže sa Jelkom Kacinom da je reč o političkom pitanju koje se pokreće u određenom trenutku. Nemački zahtev za pokretanje novih mera prema Srbiji može se, prema njegovim rečima, gledati i u kontekstu pridobijanja glasova birača na predstojećim izborima u Nemačkoj. |
- Opasna je i apsurdna svaku raspravu o radikalnoj reviziji tog sporazuma. Sloboda kretanja je temelj ljudskog društva i bilo bi potpuno pogrešno da sad sve rušimo zbog nekoliko hiljada imigranata i nekoliko populističkih politika unutar EU - ocenila je Fajon.
Na garanciju ljudskog prava slobode kretanja ukazuje i stručnjak za migracije Danilo Rakić koji ističe da Srbija problem lažnih azilanata, imajući u vidu osetljive odnose sa EU, mora hitno da rešava.
Austrija ne traži vizeUsvojiti strategiju za borbu protiv lažnih azilanata: Karl Hajnc-Krundbek
Austrija, kako je potvrdio "Vestima" portparol Ministarstva unutrašnjih poslova te zemlje Karl Hajnc-Grundbek, ne traži ponovno uvođenje viza građanima Srbije, ukazujući da njegova zemlja, za razliku od Nemačke, nije suočena s povećanjem broja azilanata iz Srbije.
Z. M. |
- To treba uraditi tako da administrativnim merama ne ugrozimo ljudska prava onih koji idu da traže azil, niti slobodu kretanja građana Srbije kao jedno od osnovnih ljudskih prava - kazao je Rakić.
Opozicija protiv rampe za Balkan
Predsedavajući Odbora nemačkog Bundestaga za ljudska prava i humanitarnu pomoć Tom Kenigs, iz stranke Zelenih, napao je planove saveznog ministra policije Hansa Petera Fridriha da izmeni zakon o azilu.
Kenigs smatra da bi ponovno uvođenje viza državljanima Srbije i Makedonije bilo "pogrešna reakcija" na povećanje broja azilanata.
- Umesto da podižemo nove rampe, trebalo bi se pozabaviti ovom temom i razviti zajedničku evropsku strategiju za Rome - smatra ovaj nemački političar.
Kenigs se založio za zakonske mere prema bandama koje se bave unosnim poslom: ilegalnim dovođenjem sa Balkana ovih ljudi u Nemačku.
Šefica stranke Zelenih Klaudija Rot optužila je ministra Fridriha za "populizam" i za to što u času kada je EU dobila Nobelovu nagradu za "mir, demokratiju i pravo" - podiže nove zidove i rampe.
Iz vladajuće Liberalne stranke oglasio se Hartfrid Volf izjavom da bi bilo jeftinije i manje birokratski isplatiti azilantima novac, zalažući se pri tom da se tim došljacima dozvoli da se odmah po dolasku zapošljavaju.
S. J.
Romi optužuju Srbiju!U saopštenju za javnost koje je potpisalo 30 romskih udruženja,
R. L. |