"Srbija mogla da uradi više po pitanju Kosova"
"Jasnije je nego ikada da Srbija u narednom periodu mora da bira između EU i Kosova", rekao je Džejms Ker-Lindzi, istraživač politike u jugoistočnoj Evropi na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. "Problem je što su sve prethodne vlade izbegavale da načine neophodne korake da spasu makar nešto za poslednjih pet godina otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost."
Povodom novog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije i predloga Strategije proširenja EU, Lindzi ističe da su osnovne preporuke tog dokumenta bile sasvim očekivane.
On je napomenuo da je premijer Srbije Ivica Dačić naročito uznemiren odredbom o teritorijalnom integritetu Kosova, jer je "nedavno izjavljivao da je podela Kosova najbolje rešenje."
Prema njegovim rečima, stav o pitanju teritorijalnog integriteta Kosova trenutno ujedinjuje sve države članice EU.
"Zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova smatraju teritorijalni integritet ključem za stabilnost na Balkanu, bez obzira na to da li su u pravu kada to misle ili ne. S druge strane, one koje nisu priznale Kosovo, naročito Kipar koji je trenutno u EU najveći protivnik kosovske nezavisnosti, plaše se da bi neki oblik podele možda mogao da se smatra presedanom za rešavanje drugih secesionističkih konflikata, uključujući i njihove", rekao je Lindzi za list "Danas".
Samim tim, Lindzi smatra da je podela Kosova ishod koji je sve teže predvideti.
Problem je, rekao je on, što su sve prethodne vlade izbegavale da načine neophodne korake da spasu makar nešto za poslednjih pet godina otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost.
"Uprkos nagoveštajima da bi mnogi u Srbiji bili spremni da prihvate neku vrstu podele kod Ibra, niko nije istupio pred EU i SAD sa idejom za konačno rešenje pitanja Kosova, prema kojoj bi se izvršila razmena teritorije u zamenu za priznavanje nezavisnosti", Lindzi.
