Plan Zapada za sever Kosova: Carina, okupacija, pa hapšenja
Bez obzira na to ko će učestvovati u nastavku pregovora Beograda i Prištine, Srbima na severu Kosmeta "ne gine" gašenje srpskih punktova Rudnica i Tabalije i uspostavljanje integrisane carine na Brnjaku i Jarinju gde će zajednički dežurati carinari i policajci Srbije, Kosova i Euleksa.
Odmah pri uspostavljanju integrisane carine, planirana je "druga faza" - dolazak Euleks policijaca na sever Pokrajine (do sada ih nije bilo ili su se kontrolisano kretali u malom broju), formiranje Euleks suda u Kosovskoj Mitrovici i uspostavljanje "reda i zakona" i na ovom delu Kosova i Metohije.
Istovremeno, planirano je i pojačanje od još 700 vojnika Kfora, Nemaca i Austrijanaca, čiji će zadatak biti da potpuno zatvore alternativne pravce Raška - Tresava - Lešak, Novi Pazar - Rogozna - Zvečan, Jarinje - Vučija rupa - Lešak i sve druge. Zatvaranjem alternativnih pravaca Srbi na severu moraće da koriste samo integrisane prelaze Brnjak i Jarinje gde će plaćati carinu, poreze i sve druge dažbine koje budu propisane.
Kad se uspostave integrisani prelazi, dođe Euleks policija, zaživi Euleksovo pravosuđe i Kfor jakim snagama zatvori alternativne pravce, Srbi na severu biće prinuđeni da svoja vozila konačno okače i KS tablice, a da bi ih dobili moraće najpre da se upišu kao Kosovari, odnosno da izvade lične karte "nezavisnog Kosova".
Mada na severu, osim na prelazima Brnjak i Jarinje, neće biti Albanaca, i deo pokrajine postaće deo "države Kosovo", jer će Euleks raditi po zakonima pisanim u Prištini.
Ipak, ni tu neće biti kraj srpskim nevoljama: planovima koji su već iznošeni u javnost predviđena je i "treća faza", koja podrazumeva hapšenje bar 300 Srba - "kriminalaca, švercera i svih političara i privrednika koji su se do sada suprotstavljali integraciji severnog Kosmeta u Nezavisno Kosovo".
Neće granicu sa SrbijomSrbi sa severa već su upozorili Beograd da neće granicu sa Srbijom, da se protive integrisanim prelazima koje doživljavaju kao granične prelaze, da neće Euleks policiju, KS tablice, status Kosovara i da nipošto neće dozvoliti zatvaranje alternativnih pravaca. |
U planu je proterivanje i neutralisanje i svih Srba za koje u Prištini i međunarodnoj zajednici tvrde da su pripadnici srpskih bezbednosnih struktura. Praktično, to će značiti odlazak bar 1.000 Srba sa severa pokrajine.
Na srpsku nesreću, ni tu neće biti kraj, jer, kad se učvrsti vlast Euleksa i nezavisnog Kosova, slede hapšenja i suđenja za ratne zločine. U Prištini postoji dugačak spisak Srba sa severa Kosmeta za koje se tvrdi da su, učešćem u ratu 1999. godine, počinili ratni zločin.
- Na ovom spisku su svi Srbi koji se ne dopadaju Hašimu Tačiju i njegovoj vlasti, svaki Srbin koji je bio mobilisan i učestvovao je u ratu moraće da strahuje, mnogi neće čekati da budu uhapšeni i mrcvareni po albanskim i Euleks zatvorima i sudovima, čim shvate da se sever "zatvara" sami će se na vreme skloniti u Srbiju - kaže Dragan S, Srbin iz Leposavića koji, kao i većina Srba na severu Kosmeta strahuje od nastavka pregovora i popuštanja vlasti u Beogradu.
Izbori iduće godineKad potpuno "zatvore" severni Kosmet i eliminišu neposlušne Srbe, Albanci planiraju da iduće godine organizuju lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova, za Leposavić, severnu Kosovsku Mitrovicu, Zvečan i Zubin Potok. |
Sa Kosovom i napismeno
Vodeća evropska trojka, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, žestoko je pritisla ostale članice EU da se u zaključak izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije "ugradi" i zahtev za potpisivanje izjave o dobrosusedskim odnosima Beograda i Prištine, javljaju beogradski mediji.
Diplomatska koplja lomiće se do poslednjeg momenta, sve do srede u 14 sati, kada će evropski komesar za proširenje Štefan File predstaviti izveštaj EK.
Pritisak zvaničnog Berlina je veliki, ali ni navodno Srbija ne sedi skrštenih ruku. Zvaničnici Beograda žestoko lobiraju u Briselu, kako bi izdejstvovali što bolju i blažu formulaciju normalizacije odnosa.
Srbija je jasno dala do znanja da izjavu o dobrosusedskim odnosima ne može da potpiše i da bi ispostavljanje takvog zahteva, u stvari, značilo da Evropa neće Srbiju u svojoj zajednici.
Izvori iz Brisela objašnjavaju da postoje dva mišljenja među evropskim državama. Prvo, koje guraju Nemci, da se izjava o dobrosusedskim odnosima potpiše odmah, pre dobijanja datuma. Drugo, koju brani većina ostalih članica, da se ovaj paraf stavi naknadno, tokom predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine.
