Ne tražimo priznanje, već dobrosusedske odnose
Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Georg Vilhelm izjavio je da Nemačka ne traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova, nego traži normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, što znači uspostavljanje dobrosusedskih odnosa Srbije i Kosova.
"Normalizacija znači da bi Srbija i Kosovo trebalo da imaju dobrosusedske odnose, kao i sve ostale zemlje", rekao je Vilhelm za RTS.
Vilhelm je naveo i da potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nije uslov Nemačke da Srbija počne pregovore o članstvu u EU.
"Pogrešeno je protumačeno i da će Nemačka tražiti da se sprovodi sporazum o normalizaciji pre nego što počnu pregovori o pridruživanju. Još nije odlučeno šta bi trebalo da se dogodi pre početka pregovora, ali svakako nije ideja da do sporazuma treba da dođe još pre njihovog početka", rekao je Vilhelm.
Vilhelm je, povodom izjava nemačkih političara da bi od Srbije trebalo tražiti priznanje Kosova i sporazum o dobrosusedskim odnosima, rekao da je bilo "pogrešnih tumačenja i nerazumevanja", jer niko, ni u Nemačkoj niti u EU, ne govori o priznavanju nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što znači uspostavljanje dobrosusedskih odnosa.
Ambasador Nemačke je rekao i da nije dobro protumačeno da Nemačka traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova da bi sebi otvorila put ka EU. Upitan šta za Nemačku znače dobrosusedski odnosi, Vilhelm je odgovorio da je ono što se traži realnost.
"Mi smo postavili pitanje takozvanih paralelnih struktura na severu Kosova. Nije dobro da Srbija tamo ima paralelne strukture. Ahtisarijev plan daje veliku autonomiju severu Kosova, ali nije dobro da Srbija tamo ima paralelne strukture u školama, opštinama i policiji. To je jedan od naših uslova, da se te strukture korak po korak ukinu", rekao je Vilhelm.
Na pitanje da li bi izbori u Nemačkoj mogli da odlože odluku o datumu za početak pregovora Srbije o članstvu u EU, Vilhelm je odgovorio da u Nemačkoj i celoj Evropi postoji zamor od proširenja.
"Usred krize se ne razmišlja o novim stvarima, nego se konsoliduje ono što se ima. Ipak, postoji širok konsenzus, ne samo u Nemačkoj, da proces proces zaokruživanja EU nije završen dok ne uđe i Srbija. Zato ne mislim da će biti ozbiljnih prepreka za dobijanje datuma", rekao je Vilhelm.
