“Srbija i Kosovo: Priznajte stvarnost koju je proizveo rat“
"Srbija će na kraju pregovora o pristupanju morati da pruži jasan odgovor u pravcu nezavisnosti Kosova i njegovog priznavanja. Svestan sam da je za određene procese potrebno vreme. Ali, treba i priznati stvarnosti koje je proizveo rat. Srbija bi trebalo da se skoncentriše na izazove budućnosti, poput globalizacije i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala", ističe u razgovoru za Danas Gunter Krihbaum, predsednik Odbora za poslove EU.
Stav CDU o Kosovu je poznat. Međutim, da li to zaista znači da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova pre ulaska u EU?
Utisak posete veoma pozitivanDa li ste zadovoljni posetom Srbiji? - Zadovoljan sam celim putovanjem, jer su 24 gradonačelnika, koji su došli iz Baden Vintemberga u Beograd, sami mogli da steknu utisak o ovdašnjim prilikama. Prošle godine, tadašnji predsednik Boris Tadić posetio je provinciju iz koje dolazim, a potom je osnovano Društvo nemačko-srpskog prijateljstva. Cilj posete bio je da se ostvare kontakti i produbi razumevanje građana dve zemlje. Utisak gradonačelnika je i te kako pozitivan. |
- Svaka zemlja koja želi da pristupi EU mora da ima dobre odnose sa susedima i regionima. Poslanička grupa CDU Angele Merkel i Hrišćansko-socijalna unija, kojoj pripadam u Bundestagu, želi da pre završetka pregovora postoje jasno definisani dobrosusedski odnosi Srbije i Kosova. Koliko će se brzo odigravati pristupanje Uniji zavisi od vlada Srbije i Kosova, kao i od EU. Na ispunjavanje kriterijuma se sada više gleda, posebno nakon ulaska Bugarske i Rumunije. I Hrvatska je morala da ispuni sve uslove koji su pred nju stavljeni. U kolikoj meri su napori Srbije bili uspešni, to će pokazati i izveštaj Evropske komisije za nekoliko dana.
Niste mi odgovorili, da li to znači da će Beograd morati da prizna nezavisnost Kosova de fakto ili de jure?
- Gde je tu razlika?
Za Srbiju sigurno postoji razlika. Da li onda postoji mogućnost da se iskoristi model dve Nemačke?
- I Nemačka je izgubila deo teritorije posle Drugog svetskog rata. Nemačke granice su 1937. bile drugačije nego danas. Sada je važno da građani žive u miru, demokratiji i pravnoj državi.
Šta Srbija treba da uradi da bi dobila početka pregovora s EU i kada bi to moglo da se dogodi?
- Potrebno je da Vlada u Beogradu nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa i dobrosusedskih odnosa. Te reforme se ne sprovode da bi se učinila usluga Briselu ili Nemačkoj, već u interesu sopstvene zemlje. Datum treba da bude rezultat nekog procesa, a ne početak. Kada će Srbija dobiti datum, zavisi od njene vlade, odnosno od ispunjavanja uslova. Mi želimo da EU omogući zeleno svetlo za početak pregovora, ali to znači da izveštaj EK treba ozbiljno da se shvati.
Kako vidite odnos Srbije i Nemačke, posebno u oblasti ekonomije?
- Nemačka privreda mnogo investira u Srbiju, ali mogla bi i više. Da bi se to dogodilo, neophodno je sprovesti reforme i poboljšati uslove investiranja. Na primer, Srbija zauzima jedno od poslednjih mesta u efikasnosti pri podnošenju zahteva za izdavanje građevinskih dozvola. Više puta su se nemačka preduzeća žalila na veliku birokratiju koju moraju da obave u Srbiji. Verujem da se može doći do strategije koja bi omogućila da sve strane profitiraju. Smatram da Srbija ima veliki potencijal koji još nije iskorišćen.
