Nemačka preti Srbiji vizama
Nemačka je zbog lažnih azilanata, uglavnom albanske i romske nacionalnosti ponovo zapretila Srbiji ukidanjem bezviznog režima za putovanje u zemlje šengenskog prostora.
Romi najčešće traže azil na zapadu
Glas za brisanje te teško stečene povlastice uvedene pre nepune tri godine stigao iz CDU, stranke nemačke kancelarke Angele Merkel. Hitno preispitivanje bezviznog režima za Srbiju i Makedoniju zatražio je ovoga puta predsedavajući Odbora Bundestaga za unutrašnju politiku Volfgang Bozbah. On je objasnio da se ne radi se o tome da se politički progonjenima uskrati potrebna pomoć, već da je reč je o osobama koje se pozivaju na pravo na azil, a pre svega žele da dođu do socijalnih davanja.
List "Velt" je upozorio da broj azilanata iz Makedonije i Srbije koji dolaze u Nemačku, i dalje raste, a kao razloge navodi atraktivna socijalna davanja, koja nadmašuju prosečne zarade u Srbiji i Makedoniji. O tome, kako nam je rečeno u kabinetu potpredsednice Vlade Srbije zadužene za evropske integracije Suzane Grubješić baš nikakve zvanične informacije nisu stigle u Srbiju.
- Nikakav zahtev za povraćaj viza ne postoji i to pitanje ne samo da nije bilo na dnevnom redu sastanaka sa međunarodnim zvaničnicima, već nije pomenuto ni kao nezvanično upozorenje - kažu u kabinetu i ističu da se u domaćoj javnosti "od komarca pravi slon".
Grubješić je podsetila da je Srbija dužna da problem azilanata s kojima se suočavaju neke države EU, poput Nemačke, sistematski rešava.
- Zbog toga postoji državna Komisija za praćenje bezviznog režima, koju vodi MUP Srbije, i neophodno je stalno konsultovanje sa zemljama članicama Unije i sa Evropskom komisijom - objašnjava Grubješić.
Danilo Rakić iz Grupe 484 koja se bavi ovom problematikom takođe veruje da do vraćanja viza Srbiji za šengenski prostor neće doći.
- Sa ovakvim problemom su se ranije suočavale zemlje centralne i istočne Evrope poput Bugarske, Rumunije, pa i Češke, ali im nije vraćen vizni režim, a potom su postale i deo Unije - ukazuje Rakić.
On smatra da su migracije u zapadne zemlje EU i političko pitanje na osnovu kojih neko dobija i gubi glasove, jer su lažni azilanti trošak za zemlju koji ide iz džepova građana kao poreskih obveznika. Istraživanje Grupe 484 je pokazalo da oni koji se upute na zapad, po povratku u Srbiju ne kriju da odlazak vide kao deo strategije preživljavanja i da odlaze s namerom da budu u nekoj od zemalja EU dok traje procedura pitanja rešavanja njihovog azila.
Rakić objašnjava da su azilanti većinom siromašni Albanci s juga Srbije i Romi i da prva kategorija odlazi zimi po završetku sezonskih letnjih radova, a druga češće tokom leta sa rođacima ili komšijama koji imaju radnu dozvolu u nekoj od zemalja zapadne Evrope.
- Nadajmo se da do suspenzije stečenog viznog režima neće doći, jer bi to Srbiju ponovo dovelo u jednu vrstu izolacije, ali bi i povećalo animozitet prema manjinama u Srbiji - zaključio je Rakić.
Načelnik Uprave granične policije i predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima sa EU Nenad Banović smatra da "Berlin nije poslao nikakav signal o povećanju broja azilanata".
- U 2011. smo dobili pohvale zbog napretka u tom domenu, a trend smanjenja zahteva za azil nastavljen je i u prvih pet meseci ove godine, dok će ostali meseci takođe biti analizirani - objasnio je Banović za "Vesti".
On kaže da ne čudi podatak objavljen u "Veltu" da je u julu povećan broj zahteva za azil građana Srbije u Nemačkoj na 324 u odnosu na jun kada ih je bilo 199, jer je u pitanju letnja sezona, ali, kako kaže, ti ljudi se po pravilu vrate u državu na jesen.
Boravak 180 dana godišnje
Podsetimo, Srbija je bezvizni režim dobila 19. decembra 2009. čime je građanima omogućen boravak u zemljama šengenskog prostora najviše 90 dana, u periodu od šest meseci, ili 180 dana godišnje. Taj period se može iskoristiti u celini ili za nekoliko kraćih putovanja. Građani bez viza mogu da idu u sve zemlje EU, osim u Veliku Britaniju i Irsku, koje su van šengenskog prostora. Vize nisu potrebne ni za Švajcarsku, Island i Norvešku koje nisu članice EU, ali su priključene šengen zoni.
|
ŠTA JE GLAVNI RAZLOG BROJNIH ZAHTEVA SA BALKANA
Povećana socijalna pomoć za azilante
Postoje, kako piše nemački "Velt" navodi za pojačan priliv sa azilanta sa Balkana zaslužna je odluka Ustavnog suda, 18. jula o povećanju socijalnih davanja, uz činjenicu da stanovnici Srbije i Makedonije od decembra 2009. godine bez viza putuju u zemlje EU.
- Političari su slavili ukidanje viznog režima kao veliki uspeh evropske balkanske politike, ali sada je došlo do otrežnjenja - podvlači ovaj dnevnik i navodi da su azilantski centri u Minhenu i Cirndorfu prepuni.
Citira i bavarskog ministra unutrašnjih poslova Joahima Hermana, koji takođe smatra da Nemačka "mora da pošalje signal protiv zloupotrebe prava na azil i socijalna primanja". On je zatražio da se o zahtevima za azil Makedonaca i Srba odlučuje u pravnom postupku "unutar 48 sati", a uzor mu je Švajcarska, koja od avgusta primenjuje takvu proceduru.
Najviše zahteva 2012.
U avgustu ove godine je prema statističkim podacima, 496 Srba i 620 Makedonaca podnelo zahteve za azil, a u istom mesecu 2011. bilo je 137, odnosno 67 zahteva. U septembru su se brojke udvostručile.Prošle godine je u Nemačkoj registrovan 45.741 azilant, od čega najviše iz Avganistana, Iraka i Sirije, a do avgusta ove godine bilo je još 33.284 izbeglica. Krajem 2011, 144.000 je dobilo socijalna primanja za azilante, što je deset odsto više nego godinu ranije, a troškovi Nemačke su bili 900 miliona evra. |
- Ono što može jedna pravna država kao Švajcarska, mora i može i Nemačka - smatra Herman.
Nemački Ured za migrante je inače već skratio postupak za izbeglice iz Srbije i Makedonije na oko tri meseca, ali to prema mišljenju bavarskog ministra to nije dovoljno.
- Ne možemo prihvatiti da zemlje koje teže da uđu u EU budu glavne po broju ovih zahteva. Trebalo bi razmisliti o privremenom ukidanju vizne slobode - rekao je Herman i dodao da u tim zemljama nema nikakvih progona koji bi bili opravdani za dobijanje azila.
Dok nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih pledira za oštrije kontrole na granicama, njegov bavarski kolega Herman ne misli da je to rešenje, posebno zato što Srbi i Makedonci mogu da uđu u Nemačku sasvim jednostavno sa svojim biometrijskim pasošima.
