Više se veruje naprednjacima nego demokratama
Najveću podršku građana, 30 odsto, trenutno ima Srpska napredna stranka (SNS), na drugom mestu je Demokratska stranka (DS) sa 19,1 i na trećem sa 14,8 odsto je koalicija oko socijalista, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje agencije Faktor plus.
Ispitivanje javnog mnjenja u Srbiji nazvano "Politički barometar oktobar 2012" ta agencija je sprovela na uzorku od 1.200 građana krajem septembra i početkom oktobra. Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić rekao je da nema velike razlike u rejtingu stranaka u odnosu na prethodno istraživanje i ocenio da se DS "i dalje dobro drži s obzirom šta je sve snašlo".
Prema tom istraživanju, Demokratsku stranku Srbije (DSS) koja je na četvrtom mestu, podržava 7,9 odsto ispitanika, Ujedinjene regione Srbije (URS) sedam odsto i Liberalno demokratsku partiju 6,3 odsto.
Najveći deo ispitanika, 59 odsto, odgovorilo je da je predsednik SNS-a i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić "najjača figura" u vladi, dok se za predsednika Socijalističke partije Srbije (SPS) i premijera Ivicu Dačića opredelilo 34 odsto ispitanih. Predsednik URS-a i ministar finansija Mlađan Dinkić je najjača figura za četiri odsto ispitanika.
Pejić je naveo da je na taj rezultat, odnosno na veće opredeljenje za Vučića nego za Dačića, uticalo to što je Vučić na čelu jače partije.
Među devet političara koji ulivaju najveće poverenje ispitanicima, 24 odsto njih se opredelilo za predsednika Srbije Tomislava Nikolića, 20 odsto za Vučića, 15 odsto za zamenika predsednika DS i gradonačlenika Beograda Dragana Đilasa, 12 odsto za predsednika DS Borisa Tadića i deset odsto za Dačića.
Sedam odsto ispitanih smatra da je predsednik DSS Vojislav Koštunica političar kojem se može verovati, pet odsto Mlađan Dinkić, četiri odsto potpredsednik DS i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, a tri odsto lider LDP-a Čedomir Jovanović.
Đilas ili Tadić?
Pejić smatra da je DS u ovoj kategoriji dobila visok rejting s obzirom da se, kako je ocenio, nije najbolje snašla nakon izbora.
Kad je u pitanju rad 19 ministara Vlade Srbije, rezultati ovog istraživanja pokazuju da je ocenjivanjem od jedan do pet najvišu ocenu - 3,8 dobio Vučić, pa Dačić - 3,5. Sa 3,1 je ocenjen Jovan Krkobabić, a sa po tri Goran Knežević, Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić. Najnižu ocenu - 1,6 dobio je Sulajeman Ugljanin i dvojku Žarko Obradović.
Pejić je ocenio da je iznenađenje visoka ocena za Dinkića i da to pokazuje da građani nepopularne ekonomske mere vide kao nužnost i istakao da su neki ministri niže ocenjeni za svoj rad jer nisu bili prisutni u javnosti.
Za favorita u pobedi na izborima za predsednika DS-a, za Dragana Đilasa se opredelilo 48 odsto ispitanika, a za Tadića 36 odsto. Lemanović je kazao da je tolika razlika između dva kandidata jer veliki broj simpatizara Tadića smatra da će Đilas pobediti na izborima.
"Percepcija je građana da je Đilas za 12 odsto bliži pobedi od Tadića", naveo je Pejić komentarišući taj rezultat.
Za preostala dvojicu koji su javno najavljivali svoju kandidaturu za predsednika DS odnosno za Zorana Živkovića opredelilo se šest odsto ispitanih, a za Vladimira Kuzmanovića jedan odsto. Ostali nisu imali odgovor na to pitanje. Najveći deo ispitanih, 52 odsto, smatra da izbori u DS neće uticati na političku scenu u Srbiji.
Ukupno 70 odsto ispitanika podržava uvođenje odgovornosti za javno izgovorenu reč, a 80 odsto ne opravdava međusobna vređanja u politici. Za državni prioritet najviše, odnosno oko 90 odsto ispitanih, smatra obezbeđivanje dobrih zarada i tržišne pravde, kao i suzbijanje kriminala i korupcije i ekonomski razvoj zemlje, a 39 odsto ispitanih rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Samo u ovom pitanju ispitanici su mogli da zaokruže više odgovora, pa se za uključenje u EU opredelilo 40 odsto ispitanih.
Pejić je kazao da taj rezultat pokazuje da je građanima na prvom mestu dostojavnstven život i da pitanje Kosovo i EU očigledno nisu u prvom planu građana.
Istraživanje je pokazalo i da 37 odsto građana veruje novinskim tekstovima o aferama političara, a da 35 odsto ne veruje, dok 32 odsto ispitanih smatra da kad je reč o politici mediji treba da objavljuju proverene informacije.
Gej parada: Da ili ne?
Na pitanje da li u Beogradu treba da se održi Parada ponosa, 70 odsto ispitanih je odgovorilo sa apsolutno ne. Pozitivno je odgovorilo ukupno 25 odsto ispitanih od kojih osam odsto njih smatra da ta manifestacija treba da se održi po svaku cenu, a 17 odsto samo ukoliko postoje bezbednosni uslovi. Nikakav stav nema pet odsto ispitanih.
Prema mišljenju Pejića, zbog pitanja mentaliteta najveći deo građana se protivi Paradi ponosa, a ne iz bezbednosnih razloga. "Dosta ih se žalilo i na naziv te manifestacije. Da se drugačije zove bilo bi nešto prihvatljivija", ocenio je izvršni direktor agencije Faktor plus Predrag Lemanović.
