Politika istrebila pismene ljude
Školske knjige su pune grešaka, engleske reči i žargon ulaze u svakodnevni govor, a deca u dijaspori veoma loše govore i pišu maternji jezik jer im država ne šalje udžbenike.
Iako se kaže da čovek uči sve dok je živ, u Srbiji to nije slučaj. Poražavajući su rezultati da u Srbiji ima više od 1,3 miliona nepismenih ljudi, a najviše žena i dece. Osmi septembar je proglašen Svetskim danom pismenosti, ali kako profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić kaže, u Srbiji je svaki dan- dan nepismenosti!
Tim povodom održan je okrugli sto u Zadužbini "Dositeja Obradovića" u Beogradu, a govorili najistaknutiji lingvisti, profesori književnosti, filolozi...
Cilj okruglog stola bio je da se razmotre aktuelni problemi srpskog jezika. Iako bismo voleli da se vratimo na staru stazu slave iz 1960. godine, kad je svaki čovek u zemlji morao da pohađa školu, pa se slobodno moglo reći da nije bilo nepismenih ljudi, danas retko ko sebi sme da dozvoli da kaže kako je pismen - svi su polupismeni.
Za to se krivi društvo, a najviše mediji koji ulični žargon ubacuju u svakodnevicu.
Takođe su krivi i profesori, koji se nakon završenog fakulteta ne bave previše jezikom, već i oni predaju đacima na pogrešan način. Ono što je svima jasno jeste da se kvari se jezik.
- Globalni engleski jezik kvari naš maternji jezik jer se stalno ubacuju engleske reči ubacuju i tako dobija sasvim novi jezik, koji je nepravilan, pa je sve više dece koja nemaju ni osnovnu pismenost - istakao je Brborić.
- Jezik i pismenost su znak identiteta i kulture jednog naroda i na tome treba iznova i iznova raditi. Kreštala postoje svuda, i to su neki ljudi za koje mi ni ne znam šta rade i čime se bave, a pojavljuju se. Ne govore mnogo, ali pokazuju svoja naga tela. Važnija je postalo slika, nego reč!
Pisac i prevodilac Jovan Ćirilov založio se da država zakonom treba da obezbedi lektore, kojih u našoj zemlji ima vrlo malo ili su polupismeni.
- Ono što je većina danas zaboravila, a to je blago kulture jedne zemlje, kod nas je to ćirilica. Ukoliko nastavimo da dopuštamo da latinica uzima ovakvog maha, od ćirilice nećemo imati više ništa, a ona je osnova naše pismenosti.
U Srbiji trenutno u školskim klupama ima milion đaka, koji redovno pohađaju nastavu, sa njima treba temeljno raditi. Jezički stručnjaci tvrde da je napravljen veliki propust u školskim knjigama, koje su prepune grešaka. Nije utvrđeno ko je kriv za to, niti je moguće to otkriti jer se krivica uvek prebacuju na političke strukture i vlast.
- Deca u dijaspori veoma loše govore i pišu maternjim jezikom jer im država ne šalje udžbenike, obično se snalaze roditelji sami, a neki se ni mnogo ne trude - istakla je Sofija Miloradović.
Lingvista Vlado Đukanović napomenuo je kako je o zadatoj temi teško govoriti jer mi niti znamo šta je srpski jezik, niti šta je pismenost.
- Tačno je da se pominje broj od milion nepismenih, ali on nije tačan. Taj broj se odnosi na one koji nisu završili osnovnu školu, a u Srbiji, prema zvaničnim podacima, nepismeno je 3,45 odsto stanovništva. Takođe je ukazao i na česte promene pravopisa, što unosi zabunu. Čas se nešto piše sastavljeno, čas rastavljeno, pa je veoma teško govoriti o pismenosti.
- Svi smo mi, manje-više, polupismeni - zaključio je Đukanović.
Galaksija reči
|
