Petak 15. 11. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
16
Petak 21.09.2012.
06:40
T. Božović - Vesti #Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Školske knjige su pune grešaka, engleske reči i žargon ulaze u svakodnevni govor, a deca u dijaspori veoma loše govore i pišu maternji jezik jer im država ne šalje udžbenike.
Petak 21.09.2012.10:17
Па наравно када су политичари и политика важнији од свих важнијих ствари.Обратите пажњу на језичке грешке разноразних водитеља дневника и других културних емисија.Хајде да овога пута научимо како треба водити бригу о језику,од Хрватске.
Petak 21.09.2012.11:09
Nebitno je da li neko piše ćirilicom ili latinicom. Bitno je šta se piše! Gluposti mogu da se pišu i ćirilicom i latinicom. I tu je problem.
Petak 21.09.2012.11:37
Само ћирилица искључиво ћирилица то почети одмах од првог разреда у школама.Латиница је некада била споредно писмо-у СФРЈ(Србија) Ипак је ово Србија,а они којима се не свиђа тако нека иду у своје школе за мањине.
Petak 21.09.2012.12:39
Kada bi se iskljucivo cirilica koristila onda ne bi bilo ni ekonomije u Srbiji, globalno gledano. Da je Srbija ekonomski nezavisna (daleko je od toga bila i ostala) mozda bi onda imao pravo sa komentarom. Pismo i pismenost povezuje narode u svetu ali ih isto tako moze i iskljuciti iz ekonomskog desavanja, razvoja a tu i tamo zaostane po neka strana rec. Nista strasno ako se, opet ponavljam, po skolama neguje CIRILICA.
Petak 21.09.2012.12:41
Па наша економија је јаднија од бугарске. Њих ћирилица није уназадила.
Petak 21.09.2012.13:03
Ponavljam, kod kuce cirilica u svetu latinica! Dijalekti po manjim naseljima (selima) imaju takodje svoj jezik i samo cirilicno pismo. Na kojem su ekonomskom stepenu DANAS? Na kojem pismu su konverzacije u svetu svih onih koji koriste cirilicu npr. Bugarske, Rusije...? Akzenat, sada i ovde, nije ekonomija vec PISMO. Ekonomija je samo popratni primer zbog lakseg shvatanja povezanosti pisma, ekonomije i preuzimanja stranih reci u domacem koriscenju. Kako se srpski jezik NIJE iskorenio turskih reci tako se nece nista promeniti ni u preuzimanju engleskih reci koji su prirodno na LATINICI. Da nismo po skolama nikada ucili i latinicu mozda bi bila sada drugacija situacija.
Petak 21.09.2012.12:52
Prijatelju, latinica koju mi koristimo, jeste srpsko latinicno pismo. Zove se jos i sekundrno srpsko pismo, srpsko brzo pismo i srpsko poslovno pismo. Kako god ga zvali, ono je nase. Reformisao ga je Vuk Karadzic 1827. god. i sa manjim izmenama ono je ostalo isto do danasnjih dana. Osim nas, po dva pisma imaju jos Kinezi, Korejanci i Nemci . Japanci imaju tri pisma:hiragana, katakana i kandži. Verujem da je jasno kakvo blago imamo. Ako si pazljivo pratio "desavanja" na internetu, mogao si lako da uocis da od svih naroda koji imaju cirilicu (ili, samo cirilicu) mi najbolje "baratamo" stranim jezicima. Razlog...
Petak 21.09.2012.12:52
... lezi u tome sto smo ucili i (srpsko) latinicno pismo, a znanje latinicnog pisma je preduslov za lakse i bolje savladavanje stranih jezika. Svako dobro.
Petak 21.09.2012.12:14
" Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova, ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda." (sv. Simeon Mirotočivi)
Petak 21.09.2012.12:51
Какву интелектуално-политичку ''елиту'' имамо добро је да се нисмо спустили на све четири, да не блејимо и пасемо траву.
Petak 21.09.2012.16:18
Skoro putovah srbistanskim vozom sa 5 studenata, zavrsnih godina.. na medicini i jos par drzavnih fakulteta.. Razgovor sa njima mi rece da su manje pismeni i obrazovani nego bolji srednjoskolci iz vremena kad sam i saam studirao (pre 20god). Svi su pricali samo o partiji u koju se treba uclaniti da bi se zaposlili..Tuga i cemer drzave gde lopovi vladaju a 'pametni' im ciste analne supljine
Subota 22.09.2012.21:36
Školske knjige su pune grešaka, engleske reči i žargon ulaze u svakodnevni govor, a deca u dijaspori veoma loše govore i pišu maternji jezik jer im država ne šalje udžbenike. Ако су школске књиге пуне грешака, како онда очекивати да деца, која из њих треба да уче, не пишу и не говоре лоше. Од грешака нису поштеђени ни преводи што само потврђује да ни преводиоци не познају дибро српски књижевни језик. Како ко говори и пише то је ствар појединаца, али штампа и телевизија као јавна гласила, морала би да се оглашавају на чистом књижевном језику, без употребе страних речи и провинцијализама.
Subota 22.09.2012.21:37
Последњих година ушло је у моду да се, и поред постојећих наших речи, замени наша реч страном. Како у штампи тако и на телевизији читамо или слушамо да је нешто адекватно (adequate) уместо одговарајуће, или да нисмо довољно едуковани (education) уместо образовани. Што је донекле и тачно, јер да смо довољно образовании не бисмо наше постојеће лепе речи замењивали страним и лоше их изговарали. На тај начин наш језик се не обогаћује, већ осиромашава. Таквих примера је много. Ово не треба мешати са језиком информатике који је настао на енглеском, баш као некада у машинству, када се већина речи изговарала на немачком.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)