Sve preče od naših u svetu
Da je dijaspora poslednja rupa na svirali u Srbiji, bez obzira na političke koalicije koje državom vladaju, govori i činjenica da mesec dana nakon formiranja Vlade Republike Srbije praktično nije zaživela Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, mada je Uredba o njenom osnivanju doneta početkom avgusta.
U međuvremenu, iz bivšeg Ministartva za dijasporu i skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu ukazano je da je nastao pravni vakuum u institucionalnim vezama sa rasejanjem jer Zakon o dijaspori precizira da ga sprovodi za to nadležno ministarstvo. Zamrle su i aktivnosti Skupštine dijaspore, koju trenutno niko u Srbiji ne pominje i čije redovno godišnje zasedanje još nije održano.
Dok se već 30-ak dana iščekuje da kabinet premijera Ivice Dačića postavi direktora kancelarije, nezvanično su u opticaju imena Dubravke Filipovski, potpredsednice Nove Srbije i Aleksandra Vlajkovića, doskorašnjeg urednika RTS-a. Ranije je pominjana i Milanka Karić, ali je ta infomacija demantovana.
Vlajković je favorit Unije poslodavaca i Pokreta za privredni preporod Srbije, izjavio je za "Vesti" poslanik u srpskom parlamentu Miodrag Nikolić.
- Mi smo Aleksandru Vučiću predložili Aleksandra Vlajkovića za direktora Kancelarije za dijasporu. Obrazložili smo između ostalog da on ima jake veze sa poslovnim ljudima i potencijalnim investitorima iz dijaspore. Dali smo jako obrazloženje i očekujemo da Aleksandar Vlajković bude postavljen za direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu - pojasnio je Nikolić.
Dubravka Filipovski kratko nam je rekla da "za sada nema ništa novo" po pitanju izbora direktora Kancelarije za dijasporu i da licitiranje imenima kandidata i pretpostavke koje javno kruže "više donose štete nego što su od koristi". Ona je ranije izjavila da ne bi imala ništa protiv postavljenja.
S druge strane, Miodrag Lukić, književnik iz Nijenhoha u Švajcarskoj, smatra da dijaspora ne treba da se mnogo uzbuđuje zbog postavljenja direktora, jer se po tom pitanju - ne pita.
- Posle Milice Čubrilo, koja je državnim parama pomagala budućeg muža, te Srđana Srećkovića koji je pao na "malim lažima", eventualni izbor Dubravke Filipovski se još može pretvoriti i u prijatno iznenađenje - smatra Lukić.
Ranije je kao potencijalni kandidat pominjana i Milanka Karić, ali je Pokret Snaga Srbije to juče negirao.
"Milanka Karić smatra da u ovom trenutku ima izuzetno mnogo obaveza da kao visoki funkcioner Pokreta Snaga Srbije u parlamentu na što bolji način doprinese borbi za očuvanje zemlje koju vodi koalicija okupljena oko SNS-a na čelu Aleksandrom Vučićem. Milanka Karić spremna je da pruži punu pomoć budućem šefu kancelarije u granicama svojih mogućnosti", navodi se u saopštenju.
Milan Čobanov, potpredsednik Centralnog saveta Srba za Nemačku, očekuje da će Kancelarija dati "još veći značaj dijaspori" i da će se "dijaspora naći u fokusu premijera Dačića". Spekulacije da će za direktora biti postavljena Dubravka Filipovski, Čobanov nije želeo da komentariše, jer , kako je rekao, "ne poznaje".
- Žao mi je, međutim, da naša ministarstva sa promenom vlasti kompletno menjaju garnituru, zbog čega nema kontinuiteta u radu jer novim ljudima treba vremena da se uhodaju, da se upoznaju sa tematikom, pošto se malo ko u Srbiji ekskluzivno bavi pitanjima dijaspore - smatra Čobanov.
Čobanov je budućem čelniku kancelarije, bilo ko da bude izabran, preporučio da strogo pazi na organizacije i ljude iz dijaspore s kojima namerava da uspostavi saradnju.
- Mi u dijaspori ne možemo stalno da pričamo o avionima i kamionima, a s druge strane da nismo u stanju sami da organizujemo i isfinansiramo kulturni život Srba, pa čak ni dopunsku nastavu u inostranstvu - zaključio je Čobanov.
Velja merka zgradu?
Dok se čeka da zaživi Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pojavile su se i spekulacije da je Ministarstvo građevine i urbanizma, na čijem je čelu Velimir Ilić, zainteresovano da se useli u zgradu bivšeg Ministarstva za dijasporu. Takođe, priča se da se 40 ljudi iz ugašenog Ministarstva za dijasporu može naći na listi tehnološkog viška.
|
Mala korist od Kancelarije
Govoreći o formiranju Kancelarije za rasejanje Sanja Ilić iz Frajburga smatra da "čelne institucije u Srbiji do sada nisu imale dobar odnos prema dijaspori".
- Lepo je bilo što je formirano Ministarstvo za dijasporu. Ipak, nije mi poznato da je bog zna šta uradilo, što bi koristilo srpskim građanima koji su u dijaspori. Glasati po konzulatima i nije neka stvar, a pokazalo se koliko malo to sve ljude zanima. Oformljena je Skupština dijaspore, ali ja lično od toga nemam nikakvu koristi. Niti sam mogla da biram te ljude ni ti znam šta oni rade. Ne očekujem ništa ni od ovog novog sastava tako da što se mene tiče i tu bi kancelariju trebalo ukinuti - kaže Sanja Ilić.
Ona ističe "da problemi dijaspore moraju da se rešavaju na višem nivou, a za to čelni ljudi moraju prvo da otvore oči za građane Srbije".
- Znači da omoguće privredni da ulaže, da pojednostave administrativne zahteve, reše problem korupcije i obuče ljude da na civilizovan način komuniciraju sa strankama. Takođe, na graničnim prelazima kada su velike gužve da otvore više traka za automobile, da smanje pauze, kako ljudi posle već dugačkog puta ne bi čekali još par sati i da policija ne kažnjava samo dijasporce zbog brze vožnje već sve redom - ispričala je Sanja Ilić.
Tina Kintero Marone iz Štutgarta kaže da treba postaviti pitanje da li će jedna kancelarija biti efikasnija u radu sa dijasporom nego ministarstvo koje je imalo 40 radnih mesta.
- To će definitivno pokazati budućnost. Zamara svaka promena ljudi koji trebaju da sarađuju sa dijasporom. Svaka saradnja traje i zahteva vreme, tako da sa svakom promenom vlade moramo da počinjemo iz početka. Novo rukovodstvo kancelarije treba da se dobro informiše i analizira rad različitih organizacija iz dijaspore i nađe prave sagovornike. Na žalost, imamo dosta organizacija koje apsolutno samo pričaju apsurdne priče, predstavljaju sebe kao važne srpske organizacije, a u suštini ih aktivno nigde nema. Sagovornici bi trebalo da budu oni koji se zaista bave društvenim radom, oni koji su priznati i podržani sa strane vlade određenih zemalja u kojima se nalaze - pojašnjava Tina Kintero Marone.
