Poslednje svedočenje (9): Pero u službi zločina
U svojoj jetkoj odbrani - optužbi, Slobodan Milošević je u Hagu više puta ponovio ocenu da se pred očima celog sveta događa jedna nepravedna, zločinačka "inverzija", da moćni krivci i zločinci uporno pokušavaju da operu ruke tako što svoje nemoćne žrtve proglašavaju krivcima:
- Podstrekači rata optužuju zastupnike mira za rat - kaže on - a zahvaljujući svojoj moćnoj međunarodnoj poziciji igraju ulogu i tužioca i sudije. Kada sam ja u pitanju oni me optužuju i unapred osuđuju upravo za tu njihovu ratnohuškačku politiku i posledice te politike koju su sami vodili, a kojoj sam se ja suprotstavljao najviše što sam mogao zalažući se za mir. Tu jednostavnu istinu mogu da ne vide danas samo oni koji imaju interese da to ne vide i, naravno, oni koji su bombardovani lažima i izloženi medijskim manipulacijama takvim i tolikim da su laž prihvatili kao istinu i obratno.
Sakriveni masakri
To, naravno, nije prvi put u istoriji da su istina i pravda gubitnici, ali je prvi put u istoriji da se protiv istine i pravde ratuje jednim novim, masovno neisprobanim oružjem kao što su sredstva informisanja. U borbi protiv istine i pravde to oružje je ubojitije od svih dosadašnjih. A ako pri tom njime raspolaže najveća i najjača svetska sila ili blok najjačih i najrazvijenijih država sveta, onda su izgledi istine i pravde kao njihovih protivnika, unapred osuđeni da budu gubitnički.
Slučaj Abdulaha Tuhajema- Albanci Abdiju Ekrem i Kopriva Špend, kojima je suđeno 2000. godine zato što su na zahtev Saudiarabljanina Abdula Tuhajema, šefa svetskog biroa za islamski poziv, neposrednog saradnika Bin Ladena, organizovali mudžahedinsku brigadu, takozvanu Brigadu - 35 Saudijaca, Etiopljana, ukupno 110, uključujući Albance, koju smo mi rasturili. Vrlo brzo, pošto su uhvaćeni i osuđeni, dakle 2000. godine, oni su 2001. godine od strane novih vlasti, i zna se po čijem nalogu, o tome sam već govorio - amnestirani.
Posle se desio 11. septembar s kojim je neposredno povezano ime tog Abdulaha Tuhajema koji je inače i u Saudijskoj Arabiji 1996. godine osuđen na samo jednu godinu zatvora jer je očigledno kao i njegovi saborci sa Kosova i iz Avganistana imao moćne zaštitnike. A taj njegov Ekrem Abdiju je i 1992. godine u Bosni i Hercegovini osnovao istu takvu brigadu mudžahedina u Tešnju "Abu Bekir Sadik". Ja sam preskočio fotografije koje sam pomenuo o odsečenim glavama koje oni drže... |
A novinari u čijim je rukama to oružje su, ukoliko se ne zalažu za istinu i pravdu, plaćeni podstrekači zla, patnje i nemorala, a često i plaćene ubice. Za ilustraciju ove tvrdnje, Milošević je naveo primer CNN:
- Video sam da je CNN objavio da, kako oni kažu, ne prikazuje Miloševićeve fotografije, jer su suviše surove za javnost. To je njihovo zvanično objašnjenje. Oni ne daju da njihova javnost vidi njihove zločine i time samo potvrđuju da su u službi zločina i obmanjivanja sopstvene javnosti. Oni se boje da i njihova javnost ne počne da traži odgovornost njihovih zločinaca. Oni ne znaju kako da objasne svojoj javnosti da su navodno štitili Albance bombardovanjem porodilišta u Beogradu, ili da su navodno štitili Albance bombardovanjem konvoja Albanaca po Kosovu i kosovskih gradova i sela.
Posebno im, tim medijima koji o tome ne izveštavaju, smeta sve očitija, sve direktnija i sve jasnija veza sa teroristima Bin Ladena i narko-mafijom i naročito veza sa njihovim novcem.
Milošević je zatim spomenuo više primera objektivnih napisa ("Dejli telegraf", recimo) u kojima se, uz poziv na izvore u bečkom sedištu UN za kontrolu droga, obznanjuje da u Austriju, Nemačku i Švajcarsku preko Kosova, preko UČK i albanskih trgovaca drogom, stiže sve više heroina iz ogromnih zaliha koje su u Avganistanu nagomilali Al Kaida i talibani: - I šta mislite, otkud taj heroin kod UČK? - upitao je Milošević i odgovorio:
Rasadnik terorista u Bosni- U Bosni je bilo lakše i najjeftinije slomiti antiameričku oštricu islamskog ekstremizma - smatra Milošević. - Kažem najjeftinije jer se srpski životi i srpski nacionalni interesi ne računaju. Doduše, posle 11. septembra nisam siguran da su Klintonu i američki životi ulazili u ozbiljan račun i ne mogu da preciziram koliko je od onih hiljada mudžahedina nad kojim Izetbegović vrši smotru, koju smo videli na filmu, učestvovalo kasnije u terorističkim aktivnostima protiv Amerike, ali svakako mogu da tvrdim da je Amerika pod Klintonom dozvolila da Iran i Saudijska Arabija naoružavaju te ubice. Klintonova politika je otvorila jedno novo, ovoga puta evropsko ratište islamskog fundamentalizma. To je preteča sledećeg koraka za 11. septembar. |
- Albanski trgovci drogom nastoje da istovremeno preuzmu kontrolu nad evropskim tržištem heroina vrednim više milijardi funti godišnje... Zapadni obaveštajni izvori na Kosovu, u Makedoniji i Švajcarskoj tvrde da su albanske bande oktobra prošle godine upotrebile deo tog novca stečenog prodajom avganistanskog heroina za kupovinu oružja za albanske pobunjenike u Makedoniji koji su prošle jeseni svoje naoružanje predali NATO-u.
Ovo je sve očiglednije, a CNN beži od istine, i potpuno se logično uklapa činjenica da su tri albanska zločinca osuđena na Kosovu i Metohiji za terorizam i saradnju sa mudžahedinima, Ilijaz Kadras, Sulejman Selimi, zvani Sultan, Isami Ljuštaku, iz UČK, pušteni amnestijom i odmah dobili visoke činove u toj novoj SS Skender-beg diviziji, koja se sad zove Kosovski zaštitni korpus...
Zašto da o tome izveštava CNN, da uznemirava građane Amerike koji će zbog takvih poteza opet da stradaju kao 11. septembra. Kao što se ne piše ni o tome kako je italijanska vojska i koliko italijanskih vojnika obolelo i koliko umrlo od dejstva uranijuma bačenog na Republiku Srpsku i Kosovo.
To je potvrdio opservatorijum za zaštitu oružanih snaga u Rimu. Potvrdilo se posle tri godine, jer vojska nije davala podatke. Stanje je još gore u drugim vojskama. I to se krije od građana, jer se ugrožava interes, ugrožavaju se profiti onih koji se od toga bogate. Oni moraju da objasne svojim vojnicima da postoje patriotski razlozi da idu daleko od svoje zemlje da ubijaju tuđu decu, čak da idu u zemlje koje im ništa nažao nisu učinile i koje su čak bile njihovi saveznici u oba svetska rata i da to čine iz patriotizma.
I neće, recimo, da izveštavaju ni o tome da je Albanac koji je držan u zatvoru zato što je 15. februara 2001. na putu Podujevo-Priština kod sela Livadice digao u vazduh autobus pun Srba koji je pratio Kfor (ubijeno je tada deset, teško povređeno 20 ljudi), pušten iz zatvora... Kad bi se pročitale sve ove stvari - dodao je Milošević - mnogo bi jasnija bila slika koja je ovde, rekao bih, karikaturalno iskrivljena.
A da je reč, kad je Jugoslavija u pitanju, o odmazdi zbog postojanja Jugoslavije i otpora koji je ta Jugoslavija pružala porobljavanju, ne dokazuje samo istorijat događaja na Kosovu već i ta činjenica da su žrtve te brutalne agresije ne samo građani srpske i crnogorske nacionalnosti, već većim delom i građani albanske nacionalnosti, iako je to bombardovanje izvedeno sa obrazloženjem da se njime kažnjava politika jedne zemlje koja je tu albansku manjinu ugrožavala.
A po pravilima igre koja prate svako nasilje, odnosno svaki rat, žrtve su obavezno i često žene i deca i stari i bolesni, onaj deo stanovništva koji je najmanje u vezi sa razlozima rata, a koji se najviše javlja kao njegova tragična posledica. To je jedno opšte pravilo svuda, ono je bilo i u Hrvatskoj i u Bosni i u Iraku i u Njujorku i Vašingtonu i u Beogradu, i svuda...
Naivne diplomate
Navodeći primere kako je lažima, manipulacijama i montažama u svetu izazvana strašna mržnja i bes ljudi prema Srbima, Milošević je, pored ostalog, istakao i montiranu priču o lažnom izbegličkom logoru Stankovci na jugoslovensko-makedonskoj granici: "Tu su skupili 30.000 Albanaca iz Makedonije da ih prikažu medijima i diplomatama jedan dan, a kada su sutradan došle naivne diplomate da ponovo posete logor, njega više nije bilo, jer su ih pustili da idu kući.
Ta kuhinja koja je napravila i Stankovce i bodljikave žice, i Račak i Markale u Bosni, i sve moguće prevare koje su u medijskom ratu upotrebljene da se Srbi proglase za zlikovce... predstavljaju čitav jedan niz, pretekst laži koji je upotrebljen da bi se izvršio zločin nad mojom zemljom. Zločinci će za taj zločin odgovarati. U to sam uveren...
