Hoće li opstati vladin Savet za borbu protiv korupcije?
U danu kada je nevladina organizacija Doktori protiv korupcije pokrenula inicijativu da se popune dva mesta u Savetu Vlade Srbije za borbu protiv korupcije kako bi se time ojačao institucionalni kapacitet države u tom domenu, vlada je "odgovorila” razrešenjem članstva tri člana saveta. Vladimir Goati i Radmila Vasić, koje je vlada prekjuče razrešila "na lični zahtev”, zapravo su podneli ostavke još pre nekoliko godina i odavno ne učestvuju u njegovom radu. Ali razrešen je i Danilo Šuković i sada se savet sveo na pet članova.
Od smrti Verice Barać u martu ove godine savet nema predsednika, a krajem maja preminuo je još jedan ugledni član Stjepan Gredelj. Posle svega, kakva je budućnost ovog tela, osnovanog u oktobru 2001, koje je prethodnih godina izlazilo u javnost sa zanimljivim „nalazima” u vezi sa pojedinim privatizacijama („Ce market”, „Luka Beograd”, „Novosti”...), kao i sa otvorenim izveštajima o reformi pravosuđa i kontroli medija? I ima li, uopšte, budućnost?
U saopštenju organizacije Doktori protiv korupcije navodi se da je nesporan dosadašnji doprinos Saveta za borbu protiv korupcije, "koji uživa kredibilitet u domaćoj i međunarodnoj javnosti, a za čiji rad raniji politički režimi nisu imali dovoljno sluha”. Ali, kako je navedeno, nakon što su preminuli Baraćeva i Gredelj, taj savet ne funkcioniše u punom kapacitetu i od početka 2012. gotovo da ne daje nikakve konkretne rezultate na polju delovanja zbog kog je ustanovljen.
Poslednjih nedelja savet je pominjan u javnosti kroz informacije o slučaju "Agrobanka”, odnosno zbog činjenice da je njen sada već bivši član Danilo Šuković bio član Upravnog odbora banke do uvođenja prinudne uprave. Šuković je bio i u UO "Jugoremedija”, navodi Beta, a i u toj firmi, kao i u Agrobanci, policija i tužilaštvo sprovode istragu zbog sumnje u malverzacije i nezakonito poslovanje.
Šuković je za list „Danas” svoje razrešenje prokomentarisao rečima da se protiv njega vodi medijska hajka, i to ne slučajno, već zbog pritiska tajkuna, od kojih su neki povezani sa 24 sporne privatizacije koje se pominju u izveštaju Evropske komisije. On je naglasio da je njegovo članstvo u upravnim odborima potpuno čisto i da je tu učestvovao kao bilo koji građanin.
U Vladi Srbije juče nismo mogli da dođemo do odgovora zašto je Šuković razrešen, kao ni kakva će biti sudbina Saveta za borbu protiv korupcije, odnosno da li u novoj vladi vide svrhu njegovog daljeg postojanja. Jer, pored Agencije za borbu protiv korupcije, Srbija sada ima i potpredsednika vlade zaduženog za taj posao. Ovo pitanje „Politika” postavila je i savetu, ali su u tom telu rekli da će izdati saopštenje.
Oni koji se bave borbom protiv korupcije nemaju dilemu – savet treba da opstane. Navodeći da je najvažnija koordinacija i podela posla među državnim organima i nezavisnim telima i agencijama koji se bave borbom protiv korupcije, odnosno realizacijom antikoruptivne strategije, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković kaže za "Politiku" da, ako je ta koordinacija i podela posla napravljena, svako ima svoj deo posla.
"Savet je, kao što mu ime kaže, savetodavno telo vlade i od vlade zavisi koliko ima potrebe da bude savetovana kada se radi o borbi protiv korupcije. Ja mislim da takva potreba postoji, jer mi smo još u zoni endemske visokonaponske korupcije. Ovo što se vezuje za gospodina Šukovića nije razlog da dovodimo u pitanje savet, jer je on do sada, pogotovo u mandatu Verice Barać, pokazao koliko i savetodavno telo može da bude autonomno, kritično i da vuče inicijative”, ističe Stojiljković dodajući da savet ima sasvim drugačiji krug nadležnosti od agencije i da oni nesporno mogu da postoje istovremeno.
Ističući da institucije ne postoje zbog ljudi koji su u njima nego zbog neke uloge, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za „Politiku” da konačno treba da se jasno definiše kakav savet se želi. Odnosno nova vlada treba da se izjasni treba li savet da postoji ili ne, s kakvim mandatom, s kakvim zadacima. U komentaru Transparentnosti Srbija na koalicioni sporazum aktuelnog vladajućeg političkog saveza, podseća Nenadić, kao krupan nedostatak uočeno je upravo to što se u njemu ne vidi kakvu ulogu je vlada predvidela za svoj antikorupcijski savet u budućnosti.
"Najveći problem je to što nema jasno definisane predstave ne samo o tome šta vlada želi, nego i inače... sama odluka o osnivanju saveta nije nikada bila dovoljno precizna u vezi sa tim šta su zadaci tog tela. Ako bi nešto trebalo da se menja, onda je to pre svega jasnija slika o tome šta se od saveta očekuje da uradi i da se ta odluka donese tako da se otklone svi nesporazumi", kaže Nenadić i ukazuje na nedopustivu praksu svih ranijih godina – da savet preda vladi određene izveštaje, a da vlada ni na koji način ne reaguje na to, čak i kada dospeju u javnost. Ako vlada hoće da ima Savet za borbu protiv korupcije, takva praksa mora da se promeni.
