Zaokret prema bogatom istoku
Stranka Rusa Srbije nedavno je formirana u Beogradu. Inicijatori i osnivači su potomci ruskih emigranata, čiji su preci naklonjeni carskoj porodici morali da beže iz komunističke države. Tadašnja Srbija pod kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem među prvima im je pružila utočište, počev od 1917. godine. Danas potomaka tih tzv. belih Rusa u Srbiji ima više od 250.000.
U razgovoru za "Vesti" predsednik Dragan Cvetković, čija je majka ruskog porekla, govori o motivima, ciljevima i zadacima Stranke Rusa Srbije.
- Registrovani smo kao stranka manjina. Ima nas 1.850 članova, među kojima je 1.370 ruskog porekla. Svi od rođenja imamo državljanstvo Srbije. Prevashodni cilj nam je da negujemo ruski jezik i očuvamo nacionalni identitet, da u Srbiji afirmišemo rusku kulturu, velika ruska ostvarenja i ogromne domete. Da u srpske škole vratimo ruski jezik koji je ukinut 2003. Planiramo da povežemo sve Ruse na Balkanu, kao i one u emigraciji koji su počev od 1945. otišli iz Jugoslavije u Zapadnu Evropu, Ameriku i Australiju, a Srbija im je u srcu podjedako kao Rusija.
Škola i muzej- Naša stranka registrovana je u Beogradu. U Sremskim Karlovcima nameravamo da smestimo istorijski arhiv ruskih emigranata, da otvorimo rusku školu, osnujemo naš muzej, biblioteku, da negujemo folklor, muziku, balet... |
A koji su vam politički ciljevi?
- Želimo da pomognemo da se Srbija izvuče iz siromaštva, ali radom, a ne da prosjači po svetu. Unazadili su je dosadašnji političari jer nisu ulagali u razvoj privrede i infrastrukturu, već su inostrane donacije i kredite poslednjih 10-ak godina nenamenski trošili. Oni su se bogatili, a Srbiju gurali sve dublje u živo blato. Osim toga, Srbija ne sme sebi da dozvoli da zavisi od ucena iz Evropske unije i zapadnog sveta, a da okreće leđa sve perspektivnijem i moćnijem istoku koji joj pruža ruke da pokrene privredu i uposli osiromašeno stanovništvo. Ruski kapital je sve prisutniji u Srbiji, a očekuje se nastavak ulaganja. Logično je da Rusi imaju i politički uticaj u Srbiji.
Da li sarađujete sa Podvorjem (ambasadom) Ruske pravoslavne crkve u Beogradu i ambasadom Rusije?
- Ambasadora Konuzina smo obavestili o namerama i on ih je pozdravio. Naglasio nam je da on neće i ne može da se meša. Sa protom Vitalijem Tarasjevim, čelnikom našeg Podvorja, nameravamo da zvanično razgovaramo o pitanju nacionalnih i političkih stremljenja.
Sponzori iz postojbineRuski centar mnogo će da košta i finansiraćemo ga preko sponzora. Već su se javile tri velike ruske kompanije, a ideju podržavaju i druge. |
A zašto do sada niste?
- Rusko Podvorje je po kanonima prevashodno u nadležnosti Srpske pravoslavne crkve jer deluje na njenoj teritoriji, pa smo želeli da ispoštujemo kanonski poredak i prvo razgovaramo sa domaćinima. I sastali smo se s nadležnim srpskim episkopom Vasilijem sremskim u Sremskim Karlovcima, gde planiramo da otvorimo veliki Ruski centar.
Zašto baš u Sremskim Karlovcima?
- Tu je između dva svetska rata bio najvažniji duhovni i nacionalni centar ruskih emigranata u Kraljevini Jugoslaviji. U Karlovcima je 1921. godine osnovana Ruska zagranična crkva, u toj varoši je i veliko večno počivalište naših predaka, podignut je spomenik ruskom generalu Petru Nikolajeviču Vrangelu. Vladika sremski Vasilije dao nam je blagoslov i načelno smo se dogovorili da nam Eparhija sremska da u zakup palatu Stefaneum od 3.000 kvadratnih metara.
