“Carica Milica“ umesto “Mica ubica“

Zlatna srpska devojka iz Londona, Milica Mandić, polako počinje da shvata šta je uradila... A narod je to shvatio čim je naša gracija zapevala "Bože pravde" na pobedničkom postolju na Olimpijskim igrama, pa joj je nadenuo nadimak - "carica Milica". A ona to nije ni slutila...

Milica Mandić: Nadam se da je moguće ponoviti sve ovo u Riju

 

- Stvarno nisam mogla tako nešto ni da zamislim. Fenomenalno je to, oduševljena sam, jer sam do sada imala nadimak “Mica ubica“, pošto je sport takav. Ipak za 11 godina nisam doživela nijednu ozbiljniju povredu. Tekvondo nije opasan, možda tako deluje - ističe Milica.

Bilo kako bilo, Srbija od subote, 11. avgusta, ne spava, a tek Milica... Ostvarila je snove već u 20. godini osvajanjem zlatne olimpijske medalje, a “šampionski balkon“ Skupštine grada, vriska, bezbroj autograma i fotografija samo su šlag na tortu. Koliko zlatna olimpijska medalja, čekana 12 godina, znači narodu u Srbiji, Milica tek počinje da shvata. Medalja sa Igara menja život.

- Polako postajem svesna toga šta sam uradila. Ljudi me prepoznaju na ulici, mašu, javljaju mi se, čestitaju... Dešavaju se stvari koje se ranije nisu dešavale - u dahu priča zlatna Milica, koja je u društvu trenera Dragana Jovića posetila Kompaniju “Novosti“ i podelila utiske o tome šta joj se događa posle osvajanja zlata.
 

Osim zlata na Igrama, ispunila je još jedan san. Priređen je svečani doček u Skupštini, sa čijeg je balkona pozdravila na hiljade ljudi.

- Nisam verovala da je sve ovo ostvarivo. Sada kada sam videla i doživela sve ovo, osećaj je stvarno neverovatan. Mada, odsekla sam se kad sam videla ovoliko ljudi. Prvi put doživljavam ovako nešto, ali uživam u svemu. Niko u svetu nema ovakav doček i hvala svima što su nam priredili sve ovo.

Po povratku u Beograd Milicu su sačekala brojna iznenađenja. Najpre doček na aerodromu, u stanu, doček na balkonu, a dobila je i stan.

- To je stvarno bilo iznenađenje dana. Hvala im na tome.

Pripreme, odlazak u London, borbe, medalja, intervjui, slikanja, autogrami, masa ljudi oko nje... Milica svima izlazi u susret. Ne skida osmeh sa lica, ne pokazuje umor, iako je sve ovo tek početak.

- Ispunjena sam. Ne gledam sve ovo kao neki pritisak, jer ne treba da postoji. Ukoliko bude postojao, trudiću se da se sklonim koliko god mogu.

Milicu Mandić i srpske olimpijce dočekale hiljade ljudi ispred Skupštine Beograda

 

Da li ste svesni da je cela Srbija naučila pravila tekvonda?

- Drago mi je da to čujem. Ovo je lep sport i volela bih da posle ovoga što više dece počne njime da se bavi.
 

Boks nazivaju plemenitom veštinom. Kako biste vi definisali tekvondo?

- Najbliži je umetnosti, jer je protkan svim veštinama. Nisu potrebne samo snaga i hrabrost. Tekvondo je nalik šahu, morate da napravite potez kojim ćete da nadmudrite rivala.

Tokom borbe ste gledali rivalke isključivo u ekstremitete?

- To je individualna stvar. Neko gleda u oči, a ja sam navikla u ruke.

Poznavali ste sve rivalke sa kojima ste se borili, ali ste na ranijim takmičenjima gubili?

- Upravo tako. Spremali smo se dobro i temeljno za svaku borbu i analizirali protivnice do tančina - “preuzeo“ je odgovor u svoje ruke trener Dragan Jović. - Tempirali smo formu za London kroz prethodna takmičenja. Mogla je i ranije da osvoji zlato, recimo u Kazanju, ali je platila danak neiskustvu. Ovog puta je psihofizički bila maksimalno pripremljena i rezultat nije mogao da izostane.

Koji je meč, po vašem mišljenju, bio najteži?

- Naravno da je finale posebna priča, ali meč sa Meksikankom je bio naporan. Čekali smo 15 minuta u boksu, spustila se tenzija na nulu, ohladili se mišići. Posle tog meča je sve bilo lakše - iskren je Jović.

Sam uvod u borbu, uglađen i gospodski, i ne sluti šta dalje sledi?

- Sport jeste kontaktni, ali u njemu se dešava manje povreda nego, recimo, u rukometu. Postoji zaštitna oprema, eventualno se desi povreda prsta. Čak je i fudbal grublji.

Na svim TV špicama posle istorijske borbe videlo se kako se krstite?

- Ne sećam se tog trenutka. Verovao sam u naše znanje, ali da budem iskren, potrebna je i velika doza sreće. I sudija nekad može da pogreši, da vam bude ili ne bude naklonjen, a mi bar to dobro znamo. Mnogo puta smo to iskusili. Inače, moja ćerka nam je pre puta dala lutku za sreću. Morao sam da je nosim kako ne bih izbaksuzirao - konstatovao je Jović uz osmeh.

U Srbiji su dame preuzele primat nad muškarcima i u tekvondu?

- Imali smo tri evropske bronze u muškoj konkurenciji, ali poslednjih godina posustajemo. Moram da kažem, da režim koji je Milica izdržala ne bi mogla većina muškaraca.

O kakvom se režimu radi?

- Umesto da tokom vikenda izlazi, ona ide na takmičenja. Takođe, i ljubavni život joj trpi. A povrh svega, ima ovako napornog trenera za vratom. Treba to sve izdržati. Rivali rade u dvostruko boljim uslovima, tako da mi moramo mnogo jače. Znanje i program, vera i istrajnost, to je put koga smo se držali - ističe Jović.

Svi očekuju medalju i u Riju 2016?

- Nadam se da je moguće ponoviti sve ovo. Davaću maksimum, kao i do sada, na svakom takmičenju, na pripremama, svakom treningu, jer počinje novi olimpijski ciklus... Ali pre toga idem na odmor. Čak i da ništa nisam uradila bio bi zasluženi, jer su iza mene meseci rada. Onda fakultet i nastavljam dalje - zaključila je Milica.