Buka pomogla Milici, Tijani ni domaća "krađa"
Srpski tekvondo je već godinama jedan od naših najuspešnijih sportova. Upisao je dve olimpijske medalje u ovoj deceniji, a rezultatima u 2017. je nagovestio da bi tako nešto moglo da se očekuje i na narednim velikim takmičenjima. Najuspešniji klub je TK Galeb, koji je od početka godine do danas nanizao medalje u Las Vegasu, Mariboru, Sofiji, Lomelu i Atini.
Upravo je u glavnom gradu Grčke, na Prezident kupu, G2 turniru, do srebra stigla Tijana Bogdanović, što je poslednje odličje tog kluba, ali izazovi tek predstoje. Jer, pred najboljim srpskim tekvondistima je tek ono glavno - Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji u drugoj polovini juna.
Publika "čudno" navijala
Srpska zlatna olimpijka Milica Mandić je, tokom priprema za najveća takmičenja, doživela još jedno iznenađenje.
- Na našem kampu u Vrnjačkoj Banji sam pozvao jednu Ruskinju da sa Milicom radi sparing, a onda sam doveo mnoge naše klince da navijaju za nju. Milica nije mogla da veruje. U čudu je posmatrala kako sva prisutna deca, u njenoj zemlji, navijaju protiv nje. Naravno, sada to više ne bi palilo, ali smislićemo nešto novo za naredne pripreme - uz osmeh je rekao Jović.
Tijana je u centar medijske pažnje dospela prošle godine na Olimpijskim igrama u Riju, odavno je poznata Milica Mandić, a među novim imenima se izdvojila Serđa Stević. Tu su i Vanja Stanković, Ana Bajić, Miloš Gladović... Svi pomenuti i mnogi drugi naši takmičari, koji su se već okitili medaljama na raznim takmičenjima u ovoj godini, izdanci su grupe trenera na čelu sa Draganom Jovićem, koji ih okuplja pod jednim krovom, u TK Galeb, već više od dve i po decenije.
O tome koliko je odricanja bilo potrebno kako bi se stiglo do sadašnjeg statusa i bogate riznice trofeja sa raznih takmičenja, Dragan Jović je govorio mnogo puta - o prodaji stana kako bi napravio centar za trening, kreditima u "švajcarcima" kojima nema kraja...
- Nema plakanja. To sam odabrao i presrećan sam što sam imao hrabrosti, naročito moja supruga. Ne mogu da kažem da je to odricanje, već ulaganje, pošto ne može da se radi bez dvorane - priča Gale.
Uz neprekidnu podršku porodice, nijednog trenutka nije zažalio zbog rizika u koji je ušao. Verovao je u uspeh i danas može da se podiči olimpijskim zlatom i srebrom. U Londonu je zablistala Milica, u Londonu je nasledila Tijana, a obe i dalje vredno treniraju, u nadi da bi i u Tokiju 2020. mogle na postolje. Zajedno sa njima sazrevao je i trenerski tim, pa smo se Galetom podsetili kako su izgledale pripreme ove dve srpske olimpijke.
Miličino "vatreno krštenje" na Ostrvu 2012. bilo je, ujedno, prvo olimpijsko takmičenje i za Jovića.
- Trener mora da bude snalažljiv. Ne mogu da kažem da sam mlad trener, ali u našem sportu niko nije bio na Igrama. I onda smo razmišljali, kada odemo tamo, kada se maksimalno pripremimo kao i svaki put do tada, šta je ono što bi moglo da nas omete. Rekao sam našem psihologu Mariji Srećkov kako me jedino brine atmosfera. Pravimo mi spektakle na Galebovim turnirima - borilište, zatamnjena svetla, ali znali smo da je ovo drugačije, Milica je bila autsajder i jasno je bilo da će navijati protiv nje. Tako smo nabavili audio snimak finala sa OI u Pekingu. To je bila Marijina ideja, pa smo napravili takmičarski dan u klubu identičan kao u Londonu, što smo učinili i pred Rio, a radićemo i za Tokio. I tako, kada je počinjao Miličin meč, sa razglasa sam pustio atmosferu iz Pekinga. To je bilo iznenađenje. Takmičari su se naježili, oznojili u trenutku. Prvu rundu je izgubila, pošto joj je bilo čudno takvo navijanje: velika buka, ne čuje me, a rival napada, dobio je zadatke šta da radi. To je ono što je bilo veoma važno, taj faktor iznenađenja. Posle joj je bilo lakše da se prilagodi takvim situacijama - prisetio se Jović.
Gale predvodnik Evropljana
Evropska tekvondo unija je imenovala zimus Dragana Jovića za predsednika novoosnovane Komisije trenera. Tako je Gale dobio još jedno priznanje za dosadašnji rad. On je od 2013. zajedno sa Milicom Mandić, član Kuće slavnih u tekvondou u Las Vegasu.
- Predstavljati struku na našem kontinentu je čast. To je veliko priznanje kako za mene lično, tako i za Tekvondo asocijaciju Srbije i naš sport uopšte. Na meni je da učinim sve što je moguće kako bi tekvondo još više popularizovali u Evropi i podstakli njegov razvoj - ističe Jović.
Sa Tijanom je bila drugačija strategija.
- Ne bi vredelo da smo ponovili scenu kao sa Milicom, jer je već povremeno trenirala sa nama, pa je znala za to, ne bi bilo iznenađenja. Zato sam odlučio da joj malo kradem poene. Eto, baš u Riju se dogodilo da je sudija pogrešio na njenu štetu na kraju finala... Dogovorio sam se trenerima i protivnici sam davao više, a njoj zakidao. Gledala je u mene i u jednom trenutku je "pukla" - počela je da plače i rekla: "Neću, ne mogu, gde si video poen"... Onda sam joj održao lekciju i rekao da to može i u Riju da se desi i da, ako počne da razmišlja o suđenju i preda se, neće ništa uraditi, a ako nastavi da se bori onda ima šanse da nadoknadi i sudijsku nepravdu. Naučila je lekciju, ali nažalost u Riju nije mogla ništa više da uradi u borbi za zlato - zaključio je Jović.
Poverenje ključna reč
Tekvondo klub Galeb okuplja i decu koja su još u vrtiću.
- Imamo igraonice i prvo ih učimo disciplini, pa samokontroli, samodisciplini, malo motorici, a onda tek dolazi tekvondo. Trudimo se u klubu da maksimalno razvijemo poverenje između trenera i takmičara, da negujemo porodičnu atmosferu, jer bez toga nema uspeha. Lično, radim sa svim selekcijama. Mnogo puta se desi da treneri izigravaju konjiće, na taj način se igraju sa malom decom. Kroz razne igre i šale se zbližavamo, stičemo međusobno poverenje. I verujem da, kada imate dobar program, onda možete da napravite rezultat i u Srbiji, iako nemate milione - naglasio je Jović.
